Пред прехрамбеном индустријом захтев да до 2021. године смањи количине трансмасних киселина у производима.
Европска унија донела је законско ограничење за нивое вештачких трансмасних киселина у прехрамбеним производима у свим државама чланицама. Њихова максимална количина, од априла 2021. године, у индустријској храни биће два грама на 100 грама масти.
Како се наводи, реч је о врсти незасићених масних киселина која је изузетно штетна за здравље, посебно за кардиоваскуларни систем. Њихова употреба је веома распрострањена јер су јефтине и дуготрајне, а трансмасне киселине најчешће се у великим количинама налазе у помфриту, чипсу, прженој храни, кексу, чоколади, имитацијама сира и маргаринима, али и у полуготовој и прженој брзој храни и пекарским производима.
Једна од заслужних за увођење ових ригорознијих прописа је Биљана Борзан, чланица одбора за заштиту животне средине, јавно здравље и сигурност хране Европског парламента. Она је годинама лобирала и за изједначавање квалитета хране за источно и западно тржиште у Европи.
– За законско ограничење трансмасти залажем се већ дуго и задовољна сам овом одлуком. Произвођачи и увозници хране имају још годину и по дана да се припреме за нова правила. За Хрватску је ово одлична вест јер се четвртина свих смртних случајева приписује ризицима повезанима с исхраном. Наши грађани знатно више од просека ЕУ умиру од болести срца, рака, можданог удара и дијабетеса, што су болести које се повезују с прекомерним уносом трансмасти – рекла је др Биљана Борзан, цитирајући податке из недавно објављеног извештаја о стању здравља и здравства у ЕУ, где је у просеку око 15 одсто одраслих особа гојазно. С вишком килограма се све више боре и деца и млади и због тога је, како се наводи, потребно много више радити на превентиви, што подразумева и наметање захтева прехрамбеној индустрији.
Државе чланице ЕУ, попут Данске, Мађарске, Аустрије и Словеније, већ су донеле законско ограничење о уделу трансмасти, а Европски парламент је још 2016. усвојио резолуцију којом подржава такве мере. Данска се с овим проблемом суочила још 2003. и после само три године примене прописа број смртних случајева од кардиоваскуларних болести почео је да опада. У последњих десет година та земља има највећи пад оболелих од срчаних болести у ЕУ. Томе није допринело само законско ограничење, већ и квалитетно спроведена кампања којом је јавност обавештена о штетности хране с високим уделом трансмасних киселина.
– Нажалост, већина грађана уопште и не зна шта су, односно како на здравље делују трансмасти – упозорила је Борзан и истакла да је истраживање показало како свега четвртина испитаника сматра да имају негативан ефект на здравље, 52 одсто не зна или нема став о овом питању, а највеће разочарење је то што 22 одсто грађана мисли да позитивно утичу на здравље.
У Србији оваква ограничења не постоје, мада је било најава да би иницијативу, у интересу јавног здравља, могао да покрене Савет за безбедност хране. Када је реч о окружењу, у априлу ове године исте стандарде који се сада уводе у целој Унији увела је и Словенија, али је та земља отишла корак даље, с обзиром на то да се ограничење односи не само на прехрамбене производе који се налазе у продаји него и на паковану храну, која у оригиналној амбалажи завршава на продајним полицама, као и на храну у ресторанима.
Стручњаци напомињу да су масти саставни део правилне исхране да утичу на очување здравља и да их никако не треба избацивати из исхране, али да је важно разликовати добре и лоше масноће, у које спадају оне с трансмасним киселинама. Оне, углавном, настају при преради биљних уља у чврсте масти (као маргарин) или на високим температурама када се храна пржи. Производима дају чврсту структуру и бољи укус, због чега прехрамбена индустрија има интерес да их употребљава.
Извор: Политика
