То ће бити најважнија измена новог закона о заштити потрошача који ће бити усвојен до краја године.
Србија ће до краја године добити нов закон о заштити потрошача, а његова најважнија измена у односу на постојеће прописе јесте увођење вансудског решавања потрошачких приговора. У пракси би то значило да купац има шансу да спор са трговцем реши ван суда и избегне дуготрајне процесе или застаревање предмета што је до сада био и најчешћи разлог због кога су потрошачи одустајали од борбе и онда када су у праву. Како за „Потрошач” говори Вишња Ракић, помоћник министра трговине у Сектору за заштиту потрошача, можемо очекивати озбиљан закон који ће заштиту потрошача подићи на један виши ниво.
– Вансудско решавање потрошачких приговора је постојало и у важећем закону, али није никада довољно заживело. Судови су затрпани предметима, врло често долази до застаревања и нисмо тиме задовољни. Зато смо у нацрту закона предвидели ову могућност да се трговац и потрошач договоре. Најважније је да ће бити основана и тела за вансудско решавање потрошачких приговора, а из буџета ће бити издвојена средства и за те намене – објашњава Ракићева и додаје да ће потрошачима на располагању бити лиценцирани правници који су едуковани да воде овакве спорове. Новина је и то да је оџив трговаца у овим случајевима обавезан.
Потрошачи ће, према овој измени закона, тако убудуће имати више могућности да остварују своја права. Најпре, у случају несаобразности производа могу се обратити трговцу, ако не успеју или нису задовољни одговором на рекламацију могу то исто да покушају преко организације за заштиту потрошача. Ако ни то не успе, закон ће им пружити следећи ниво заштите, а то је да покушају да се договоре са трговцем. Уколико ни то не успе, незадовољни купац (са оправданом рекламацијом) може да тужи трговца и уђе у судски спор. Како каже помоћница министра за потрошаче, нацрт још није ушао у скупштину и рано је говорити о свим детаљима, међутим, већ сада се зна да се брише горња граница за вредност спора који се може решити вансудски. До сада су вансудски могли да се решавају само спорови у вредности до 500.000 динара, а према новом закону и више од тога, дакле предмет спора може да буде и скуп накит, намештај, па и аутомобил. Што је још важније, надограђен је и национални регистар потрошачких приговора, што омогућава потрошачу што лакше подношење приговора.
– Потрошач који је у праву мора бити заштићен – каже наша саговорница. На питање да ли нови закон доноси неке измене у надлежности Тржишне инспекције која је у односу на раније године изгубила надлежности, одговара да је улога Тржишне инспекције велика и даље.
– Сарадња са овим сектором је одлична. Не бих се сложила да је инспекција изгубила надлежности него су неке од њих пребачене у ресоре других инспекција. Што је најважније остало је и даље да се тржишна бави контролом привредних субјеката који се баве прометом роба и услуга. Мало је инспектора, али је спектар њиховог посла широк. Од роба и услуга до оглашавања, заштите интелектуалне својине, безбедности производа.
Нацрт новог закона о заштити потрошача предвиђа први пут прекршајни налог за трговце, а то значи да ће инспектори имати могућност да за мање прекршаје, за које је трговац признао грешку или је она очигледна, добије прекршајни налог на основу кога може да плати казну и избегне одлазак на суд.
Нови закон не доноси битније промене за потрошачке организације, али увек има простора за унапређење њиховог деловања. На питање да ли је пракса европских земаља да имају једно кровно удружење за заштиту потрошача или је ефикасније да се овим послом бави више њих, она каже да има различитих примера.
– Током пројекта ЕУ „Јачање заштите потрошача Србије” имали смо прилике да се упознамо са организацијама у најразвијенијим земљама и видели смо на појединим тржиштима да су се организације профилисале секторски. Тако у Аустрији, рецимо, имају удружења специјализована за саобраћај, за робу широке потрошње. И то врло добро функционише – каже Вишња Ракић.
Разлика између саобразности и гаранције
Купци би требало да праве разлику између саобразности и гаранције. Саобразност траје две године од куповине и она подразумева да је производ одговарајућих карактеристика и квалитета. Гаранција мора бити у писаном или електронском облику, са свим подацима о производу. Гаранција се купцу даје после друге године (када је предвиђена).
Проблематична испорука робе
Код испоруке техничке робе све чешће се дешава да купци потпишу да су примили робу пре него што провере да ли је исправна. Саветујемо им да то не чине, јер се трговци на овај начин штите тако што на документу наведу да је производ испоручен у исправном стању. Ово се, каже саговорница, дешава и код услуга (прање тепиха), а на овај начин се купци доводе у заблуду. У овом документу требало би да стоји само да је роба примљена, а тек касније се може утврђивати да ли је исправна.
Извор: Политика
