Трговац ипак није дужан да такве производе одвоји на посебна места у продавници, што би било корисно за потрошаче, нарочито када купују храну.
Ако трговац по сниженим ценама нуди робу која је пред истеком рока трајања, такву информацију мора јасно да предочи купцима.
Ово налажу нови недавно усвојени прописи из сектора трговине који прецизније дефинишу појам распродаје, снижења, акцијске продаје...
Међутим, нови Закон о трговини, иако детаљније регулише ову област, ипак не предвиђа да роба која је на снижењу (а ближи јој се рок трајања) мора да буде физички одвојена на посебном рафу од других производа из те категорије.
Кварљива роба, попут прехрамбених и козметичких производа, означена је роком трајања утиснутим на амбалажи. У случају намирница, може бити реч и о периоду важења, који се мери данима. Овакви производи пред истеком рока често су на великим попустима, негде то трговци јасно и видљиво истичу, док у великој већини радњи широм Србије то није пракса, чиме се потрошачи могу довести у заблуду. Изузетак су они који такве јефтиније производе истичу на посебним местима и тако јасно указују купцима разлог снижења.
Још једна метода којом се многи трговински ланци служе јесте та да таквим производима чак ни не снижавају цену, већ их истичу у прве редове на рафовима како би се брже продали. Зато у потрошачким организацијама упозоравају купце да обрате већу пажњу приликом куповине, посебно млечних и сухомеснатих производа, пецива, специјалних врста хлебова…
У Министарству трговине речено нам је да закон прописује да, ако се „продајни подстицај нуди за робу којој је умањена употребна вредност (роба са грешком, оштећење, пред истеком рока трајања и сл.), тај разлог мора да буде јасно и недвосмислено истакнут на продајном месту.
Међутим, пропис јасно предвиђа ситуацију када је трговац дужан да издвоји робу, а то није у случају када је на попусту роба пред истеком рока трајања.
– Трговац је дужан да физички издвоји робу на распродаји од оне коју продаје под редовним условима. Такође, од објављивања распродаје до краја њеног трајања, трговац не сме да наручује и укључује у распродају нове количине робе која је предмет распродаје – наводи се у одговору који смо добили у Министарству трговине.
Последња испитивања о утицају ознака рокова трајности на бацање хране у Европској унији показују да се око девет милиона тона хране у Европи годишње баци, управо због ознака рока употребе намирница. Истраживање Европске комисије рађено је у 109 трговина на територији осам чланица ЕУ, а обухватало је 2.296 производа. Показало је да мало грађана ЕУ разуме разлику између ознака „најбоље употребити до” и „употребити до”. Европски стручњаци кажу да препоручени рокови употребе значе да је до тог дана производ најквалитетнији, али да су и након истека тог рока производи здравствено безбедни и да се могу користити. Све до датума за који пише „употребити до”. Ове анализе показују да би укидањем ознаке „најбоље употребити до”, Европа бацала знатно мање млечних производа, свежих сокова, пакованог меса и рибе.
Према прописима о декларисању, означавању и рекламирању хране који се у Србији примењују од прошле године, ознака „најбоље употребити до” наводи када се датум означава даном, а „најбоље употребити до краја” у осталим случајевима, када се рок означава месецом или годином. Даном се означава рок употребе код лако кварљивих намирница. Не постоји могућност да на амбалажи буду истакнута два датума истека рока употребе.
Извор: Политика
