Словеначко удружење потрошача тестирало је девет најпродаванијих крема за сунчање и открило многе корисне информација за потрошаче.
Словеначко удружење за заштиту потрошача (ЗПС) управо је завршило једно од највећих тестирања крема за сунчање у региону. Контролисано је девет узорака крема за сунчање доступних на словеначком тржишту с високим факторима заштите, а већина ових производа може да се купи и на нашем тржишту. Показало се да висока цена производа не гарантује и најбољи квалитет.
– Од девет тестираних узорака код којих је контролисан ниво заштите, количина конзерванса, влажност, осећај на кожи и много других квалитета, прво место заузела ДМ крема „санденс” с фактором 30, која је и међу најјефтинијим. Овај производ није у једној категорији добио мању или незадовољавајућу оцену и освојила је укупно 84 поена. Најјефтинија крема на тржишту „милер лавозон с фактором 50” заузела је друго, а треће крема „хофер омбиа сан ултра сензитив фактор 50” – преноси „Јутарњи лист” резултате овог истраживања.
ДМ ипак није бриљирао у свим категоријама. Његова крема „алверде витамин сан милк 30” нашла се на последњем месту са 67 бодова, а само четири поена више од ње имала је „Шисеиодо” „експерт сан ејџинг лосион” с фактором 30 који кошта 36 евра. Иако ниједан од тестираних производа није добио незадовољавајућу оцену, неки од узорака, конкретно „Шисеидов”, садржао је неке УВ филтере који могу имати хормонски утицај на морске организме. Сви тестирани производи купљени су у радњама које користе најшири круг купаца. Произвођачи, односно трговци, нису знали да је тестирање у току, па нису ни могли да утичу на избор. Тестирање је обављено у независним акредитованим лабораторијама, а критеријуми код оваквих међународних тестова строжи су него код обичног проверавања стандарда и безбедности јер се испитује и трајност производа, утицај на животну средину и остали критеријуми важни за свакодневну употребу. Потрошачка организација Словеније је саопштила да нису откривени нежељени састојци, али је потрошачима саветовала да се штите од сунца првенствено одговарајућом одећом, шеширима и да остају у хладу. Препоручује се наношење крема на непокривене делове коже, али знатно мање или с нижим заштитним фактором и мање агресивним филтерима уколико се већи део дана не проводи на сунцу.
Вођа овог пројекта при потрошачкој организацији Боштјан Окорн рекао је да већина тестираних производа одговара подацима истакнутим на амбалажи, али то не значи да не могу бити бољи и пружити већу заштиту од оне која је декларисана. Стручњаци подсећају да је креме у ово доба године неопходно користити не само пред одлазак на плажу него и током вожње бицикле, шетње градом и друге дневне активности на сунцу.
Како је пренела „Слободна Далмација”, средства која су приликом тестирања добила само просечну оцену теже се размазују, дуже утрљавају у кожу, често су лепљива или стварају непријатан осећај затезања коже.
Многи људи више воле средства за сунчање с распршивачем јер су им практичнија, али често постоји опасност да ћемо их нанети премало. Зато ЗПС препоручује да се таква средства наносе поновно када се први пут осуше. С обзиром на трајност производа показало се да нема смисла куповати производе који су додатно паковани још и у картонску амбалажу.
У саопштењу за јавност наводи се да правилно чувана средства за заштиту од сунца могу без проблема „преживети” зиму, односно могу се користити две или више сезона. Врло је вероватно да је крема делотворна ако није променила текстуру и мирис.
Водоотпорну крему чешће наносити
Водоотпорност средстава за заштиту од сунца наведена на амбалажи свих тестираних производа за заштиту од сунца није гаранција да се можемо безбрижно купати. Та тврдња само значи да заштита не пада више од половине после боравка у води два пута по двадесет минута.
– То потрошачи често не знају па након купања не обнављају „водоотпорну” заштиту, зато смо означену „водоотпорност” казнили одузимањем бодова приликом оцењивања декларације. После купања обавезно се поново намажите кремом, без обзира на назначену водоотпорност – истакао је Боштјан Окорн из словеначке потрошачке организације.
Извор: Политика
