Да ли је квалитет предмета опште употребе, међу којима је и козметика код нас на задовољавајућем нивоу и да ли законска регулатива у Србији и даље неусклађена са нормама Европске уније, којима тежимо, може да гарантује заштиту потрошача? И колико медији и друштвене мреже утичу на свест купаца, пред којима је изобиље козметичких препарата?
Да ли су креме и други козметички производи на нашем тржишту здравствено безбедни? Да ли су препарати истог квалитета, овде и ван граница наше земље? И како одолети богатој понуди фармацеутске индустрије?
"То је врло рискантно рећи, да тако је нису сви козметички производи једнаког квалитета и обрнуто да, јесу, без неких конкретних примера и претрага, односно спровођења независних контрола и упоређивања са оним што захтева регулатива", каже Снежана Савић, Фармацеутски факултет Београд.
Зато је неопходна дорада Закона о предметима опште употребе кроз Правилнике, који би требало да буду усаглашени са нормативима Европске уније. Што се испитавања козметичких препарата тиче, у Институту за јавно здравље Војводине кажу да неправилности готово и да није било, једино у појединим средствима за оралну хигијену због садржаја водоник пероксида.
Да ли је одређени козметички производ безбедан можете се информисати и преко апликације ТОX ФОX на немачком језику. Брзо и једноставно сазнаћете да ли производ садржи ендокрине дисрупторе, који иначе изазивају хормонске поремећаје у организму. Иначе, ова апликација важи само за одређене произвођаче, односно одређене производе.
Поред ув филтера и боја, важан састојак препарата јесу и метил, етил и пропил парабени, о којима се највише полемике води на друштвеним мрежама.
"Козметичка индустрија би наишла на велики проблем ако би се употреба метил, етил, пропил парабена скинула са листе дозвољених конзерванаса пошто они доводе до најмање нежељених реакција, што је врло битно", истиче Јелена Гиљен-фармацеуткиња.
"Мој савет генерално је да избегавамо често, свакодневно коришћење хемијских препарата, односно козметичких препарата, било да су то гелови за туширање, млека, емулзије или креме за лице. Није неопходно, наша кожа има природну способност да се регенерише, хидрира и да се штити", каже Мирјана Бегенишић, дерматолошкиња.
Алтернатива може бити природна козметика, која постаје све популарнија, а њени недостатаци могу бити конзерванси, који се додају у одређене производе зарад постајаности, али и нешто већа цена у односу на стандардну козметику.
Извор: РТВ
