Колики проценат меса садрже одређене месне прерађевине? Од којих састојака се праве и да ли и како произвођачи то користе у маркетиншке сврхе?
Скоро се у медијима појавио текст о томе како изгледа немогуће да 100g неке месне прерађевине садржи више од 100g неког састојка и да се таквом комуникацијом обмањују потрошачи. И на одређеним друштвеним мрежама појавили су се постови сличне садржине којима су потрошачи истицали забринутост да ли и како је то могуће.
Једино што је сигурно јесте да потрошаче никако не треба доводити у заблуду из било ког разлога. Ипак, подстакнути недавном ситуацијом, али и првенственим циљем информисања и едукације наших потрошача, испитивали смо о чему се овде ради.
Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране каже да у случајевима када нека количина састојака прелази 100 одсто, то мора бити јасно назначено на паковању производа и то као маса састојака која се користи за производњу 100g готовог производа. Дакле, прозвођачи су дужни да по закону и Правилнику о декларисању, означавању и рекламирању хране, наводе грамаже одређених састојака у свом производу. И већина произвођача то поштује јер би у супротном сносили санкције.
Ипак, оно што је вероватно мало познато потрошачима, и што је утицало на њихову збуњеност тиме да се у 100g производа налази више од 100g неког састојка, јесте сам производни процес. Наиме, у случају производње одређених намирница, као што су неке месне прерађевине, дешава се да готов производ губи на тежини, тј. има мању грамажу као финални производ у односу на количину и грамажу састојака који су употребљени за његову производњу. Тај губитак на тежини приликом производње одређених намирница, у овом случају конкретних месних прерађевина, саставни је део производног процеса. Зато су и сами произвођачи дужни да на декларацији јасно истакну грамажу свих састојака у производу, посебно ако, како и сам Правилник наводи, производ садржи одређене састојке више од 100%. На крају крајева, када у продавници купите 1kg свежег меса, и испечете га, нећете добити 1kg испеченог меса, него ће тежина бити мања.
Чини се да случај произвођача из месне индустрије који је изазвао пажњу јавности ни на који начин не крши закон и Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране. Досетка да податак о количини одређеног састојака из декларације (који и други произвођачи наводе на својим производима) искористе у маркетиншке сврхе је оригинална идеја, али првенствено уз едукацију јавности и потрошача шта та информација конкретно и значи.
