Од свих намирница које свакодневно користимо, понуда хлеба се последњих година највише променила. Свака радња и пекара имају десетак врста, од црног до белог брашна. Заштитници потрошача тврде да у Србији постоји само један млин који меље интегрално брашно, тип 1100, тако да је немогуће да тог брашна за црни хлеб има довољно за све.
Контрола пекарских објеката је завршена. Резултат је 23 затворене пекаре. Главни разлог за њихово затварање је хигијена која није задовољавала минималне услове да би производња могла да се обавља, рекао је у Јутарњем програму РТС-а помоћник министра пољопривреде Ненад Вујовић.
"То је једно место где смо ми већ низ година јасног става, да ако хигијена није коректна, ту не може да се одвија производња хлеба, односно да потрошачи купују на том месту", истакао је Вујовић и додао:
"Улога пољопривредне инспекције јесте да када уочи да хигијена пекара није добра, да затвори објекат, односно да наведе тог произвођача да побољша услове како би потрошач имао квалитетан и добар хлеб."
Вујовић је рекао и да је неколико пекара затворено због документације, јер су се поједине пекаре бавиле производњом, а да нису биле уписане у централни регистар.
"Једна од контрола је провера састава у самом производу, односно сировина које произвођачи користе. Ако смо контролисали 865 објеката, у свим тим објектима смо радили ту проверу", каже Вујовић.
Наводи да се неправилности дешавају свесно или несвесно, односно да се однос тих супстанци не слаже са оним што пише на декларацији. Додаје и да је та разлика занемарљива, јер министарство, како каже, води рачуна да се не угрожава здравље становништва.
"Главна метода провере садржаја одређене сировине у том проценту који је прописан је провера на лицу места. Лабораторијске анализе могу да се ураде, али је веома комплексна анализа, због тога мислим да је квалитетнија анализа ова коју ми примењујемо", објашњава Вујовић.
Бојење хлеба забрањено
Заштитници потрошача тврде да у Србији постоји само један млин који меље интегрално брашно, тип 1100, као и да је немогуће да тог брашна за црни хлеб има довољно за све.
"Интегрално брашно је брашно од целог зрна пшенице. Зашто тог брашна нема? Углавном га нема не зато што само један млин ради већ зато што нема потражње за тим црним брашном типа 1100. Потрошачи су се мало удаљили од захтева за куповину тог хлеба, пекари га не нуде на тржишту и самим тим онда ни млинови не нуде то брашно", наводи Вујовић.
Истиче и да је забрањено бојење хлеба.
"Хлеб који у себи садржи цело зрно је за нијансу тамнији у односу на бело брашно, које садржи само онај средишњи део зрна. Што се тиче додавања дозвољених сировина, сладованог брашна или какаоа, то је дозвољено, то је прописано правилником, то су супстанце које су природне", објашњава Вујовић.
Напомиње да је, на срећу, мало има таквих случајева у којима се користе недозвољене супстанце.
"У овој контроли ми смо узели двадесетак узорака да проверимо комплетну анализу тог хлеба. Само у једном случају декларација није била исправна. Ипак, у два случајева смо регистровали употребу адитива, који је на листи дозвољених, али није дозвољен у употреби у пекарској индустрији", истиче помоћник министра пољопривреде.
Закључује да је анализа показала да је хлеб који се производи на нашем тржишту квалитетан и безбедан за јело.
Извор: РТС
