Чак 70 одсто купаца из наше земље тврди да куповина може бити интересантан начин да проведу време с породицом или пријатељима, показало истраживање „Поларис” тима.
Свега десет одсто купаца у Хрватској, а још мање у Србији своју последњу куповину хране, козметике или фармацеутских производа обавило је преко интернета.
Ова студија о куповини, коју је на два тржишта спровео „Поларис” тим стручњака, који се бави прикупљањем података, њиховом анализом и управљањем, део је већег истраживања које анализира понашања и навике потрошача приликом куповине различитих категорија производа и покрива 13 тржишта широм Европе.
Да ли је куповина још једна досадна обавеза коју морамо да завршимо или ту ипак има и мало уживања – било је једно од питања. Показало се да је за већину потрошача из Србије и Хрватске то тренутак у коме се ужива. Интересантно је да чак 70 одсто купаца из наше земље тврди да куповина може бити интересантан начин да проведу време са породицом или пријатељима.
Истраживачи закључују да је управо уживање у одласцима у радње један од фактора који доприноси неразвијености куповине преко интернета на овим просторима.
– Неповерење и страх од преваре су други разлог. Основни услов који онлајн продавци морају да задовоље како би привукли више купаца је управо сигурност овог начина куповине, али и брзина и ефикасност. За већину потрошача сигурност значи могућност плаћања поузећем, нарочито у Србији, затим могућност враћања робе, уколико им не одговара, па чак и враћање робе у продајни објекат и кад је она купљена преко интернета – каже Бранка Мићић, менаџер истраживања „Поларис” тима.
Она објашњава да се брзина и ефикасност подразумевају (интернет убрзава претрагу и омогућава лако наручивање), али чекање доставе, с друге стране, не олакшава ствари. Уколико би онлајн продавци могли да убрзају овај процес, то би донекле поправило утисак, а помогло би и праћање поруџбина, како би купци тачно знали када им роба стиже.
– Оно што онлајн куповина не може да омогући је да потрошачи виде и провере производ, што, према нашем истраживању, није занемарљив недостатак оваквог начина куповине, нарочито у категоријама намирница и производа за негу и улепшавање. Иако је проценат онлајн купаца још увек мали, око 60 одсто њих користи интернет за информисање пре одласка у радњу – каже Мићићева за „Политику”.
Шта су предности онлајн претраге? Уштеда времена, лако поређење цена, производа и асортимана и на клик доступно мишљење других потрошача су најважније погодности. С друге стране, наводи се у истраживању да готово да не постоје потрошачи који оду у радњу, истраже производ, а затим га наруче преко интернета. Све ово наводи на закључак да је на измаку време када су купци тражили помоћ и савет око куповине од запослених, већина људи који долазе у продавнице је већ истражила категорију и понуду онлајн и постоји могућност да знају више о производу, ценама и понуди конкуренције него сами продавци. Наша саговорница каже да је ситуација другачија у категорији фармацеутских производа, јер мишљење и савет апотекара и даље има велики утицај на одлуку о куповини.
– Онлајн претрага производа за негу и лепоту чешће се дешава преко мобилних телефона него преко компјутера, а на то утиче и чињеница да информације и инспирацију за ову категорију често тражимо и преко друштвених мрежа и неретко у тренуцима досаде – додаје она.
Студија показује да су купци у Хрватској и Србији опрезни и да у просеку истраже четири до пет извора пре него што се одлуче за куповину, чак и када је у питању роба широке потрошње. Преко интернета се купци углавном информишу о козметици и фармацеутским производима. Када је реч о намирницама, у Србији се купци највише воде местом куповине, док су у Хрватској доминантни лифлети.
Извор: Политика
