Роба за европско тржиште стиже преко Албаније, Египта, Марока и Украјине, а то су и главне транзитне тачке. – Трговина фалсификованом робом вредна око 460 милијарди евра широм света.
Последњи извештај Канцеларије за интелектуалну својину (ЕУИПО) и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) показао је да је 6,8 одсто увоза у ЕУ кривотворена и пиратска роба вредна 121 милијарду евра, преноси „Еурактив”. Ове информације засноване су на подацима од око пола милиона царинских заплена различитих међународних организација.
Најчешће се фалсификују обућа, одећа, производи од коже, сатови, али и парфеми, козметика, играчке и накит. Међу плагијатима све је више фармацеутских производа, хране, пића и медицинске опреме, због чега су власти упозориле да могу постојати потенцијално озбиљни ризици по сигурност и здравље.
– Кривотворење и плагијати представљају велику претњу иновацијама и економском расту, како на нивоу ЕУ тако и глобално – изјавио је Кристијан Аршамбо, извршни директор ЕУИПО-а. Према тек објављеним подацима, трговина фалсификованом робом вредна је око 460 милијарди евра широм света. У поређењу са претходним извештајем, забележен је раст у свету од 3,3 одсто и 1,8 процената у Европи. Нелегална трговина иначе је у константном расту од 2013. године, што је, према мишљењу Аршамбоа, забрињавајуће.
Иначе, већина компанија чији се производи фалсификују је из САД. Међутим, пет од десет земаља које су највише погођене јесу државе ЕУ и то Француска, Италија, Немачка, Велика Британија и Шпанија.
Међу плагијатима све је више фармацеутских производа, хране, пића и медицинске опреме, због чега су власти упозориле да могу постојати потенцијално озбиљни ризици по сигурност и здравље.
Индија, Тајланд, Турска, Малезија, Пакистан и Вијетнам су главни произвођачи фалсификоване робе. Ипак, Кина остаје на самом врху, јер је одговорна за више од 50 одсто производње фалсификата. У извештају се наводи да ова роба стиже на различите начине до циљаних тржишта. У случају Европе, роба путује преко Албаније, Египта, Марока и Украјине, а то су и главне транзитне тачке.
Према извештају Европске комисије из 2018. године, 65 одсто заплењених производа до ЕУ стиже морским путем, углавном у великим контејнерима. Следи авио-саобраћај, којим је превезено 14 одсто фалсификата, а 11 одсто је стигло преко курирске или поштанске службе, и то је углавном била роба широке потрошње наручена „онлајн”, попут обуће, одеће, торби и сатова. И према подацима Европске комисије, Кина је главни извор фалсификованих производа који стижу у ЕУ. У случају одеће, највише фалсификата је из Турске, а код мобилних телефона, тонера це-де/ди-ви-ди, стикера из Хонгконга и Кине. У извештају се истиче да је Индија водећа земља порекла фалсификованих и потенцијално опасних лекова.
Како је „Политика” већ писала , када је реч о фалсификованој храни, једна од највећих заплена догодила се 2016. У заједничкој акцији Европола и Интерпола у 57 земаља тада је заплењено више од 10.000 тона опасне лажне хране и милион литара лажног пића. Италијани су пронашли више од 85 тона маслина чија је боја „освежена” бакар-сулфатом, а Грци три илегалне фабрике алкохолних пића. Надлежни су у Великој Британији нашли готово 10.000 литара лажних или неисправних алкохолних пића, укључујући вино, виски и вотку.
Извор: Политика
