Европа решила да строгим прописима стане на пут мултинационалним компанијама које на источном тржишту нуде шкарт робу.
Одбор за унутрашње тржиште и заштиту потрошача Европског парламента усвојио је закон који забрањује продају наизглед истих производа различитог квалитета у Европској унији. Измењена је директива о непоштеним пословним праксама која експлицитно забрањује различит квалитет производа и дискриминацију потрошача. Они који буду кршили прописе биће кажњени са четири одсто годишњег промета.
Паралелно са законодавним процесом у току је и велико европско истраживање квалитета производа за које је обезбеђено 800.000 евра из буџета Европске уније. Како је најављено , биће испитано око 60-70 производа у 19 земаља ЕУ, а први резултати очекују се за неколико месеци. Објављивање резултата требало би да повуче и прве санкције за произвођаче који су имали двоструке аршине за купце на источном и западном тржишту.
Ово је свакако заслуга Вишеградске групе чији су премијери још крајем 2017. године са самита у Братислави упозорили произвођаче да не деле европске потрошаче на оне вишег и нижег реда и да не продају исте производе различитог квалитета. Словачки премијер Роберт Фицо тада је рекао да тај проблем, и то не само када је реч о намирницама, него и другој роби широке потрошње, датира још од деведесетих година. У међувремену је објављено више независних анализа које потврђују да мултинационалне компаније драстично снижавају квалитет својих производа за источно и западно тржиште.
Како је „Политика” већ писала, осим новца за финансирање пројекта контроле хране и непрехрамбених производа, ЕУ се обавезала да ће радити на развоју методологије за истраживање квалитета. Државе чланице су упоредо радиле своја независна истраживања, па је у Хрватској, рецимо, више од 80 одсто испитаника изјавило да их мултинационалне корпорације третирају као грађане другог реда. Анализе су показале да се тамо продавала дечја храна ХИПП лошијег квалитета од оне на западном тржишту, после чега је овај познати произвођач повукао те производе и изједначио квалитет дечије хране. У овој суседној земљи грађани су се највише жалили на храну, али и на квалитет аутомобила, технике па чак и на пољопривредне препарате. Ово истраживање је, иначе, било прво у ЕУ које је обухватило и непрехрамбене производе. Највеће разлике пронађене су код детерџента „аријел” који, како се испоставило, има знатно слабији квалитет на хрватском тржишту. Прво истраживање о квалитету хране објавила је Словачка, још 2011, али Чешка је највише заслужна, јер њихова влада највише гура ово питање на већу, као и Мађарска, која је урадила истраживање квалитета намирница на њиховом тржишту.
Ова тема је свакако занимљива и за потрошаче у Србији, међутим, да бисмо се нашли у истој равни са потрошачима у ЕУ и добили квалитет какав се нуди купцима на Западу, било би неопходно да се уради слично истраживање и утврде чињенице на терену. Познато је да се на нашем тржишту продају производи слабијег квалитета, па чак и када је реч о оним које производе велике мултинационалне компаније. За истраживање, међутим, нема новца, а ни потрошачке организације немају толику снагу да га обезбеде, па чак и уз помоћ државе.
Извор: Политика
