Десет највећих трговинских ланаца у Србији покрива тек нешто више од половине тржишта, при чему је њихова концентрација највећа у великим градовима, док у мањим местима преовлађују локалне трговине. Стога се сви слажу да има места за нове играче, али не и око тога да ли ће повећана конкуренција донети користи овдашњим потрошачима и произвођачима: док једни сматрају да је за мало учешће домаћих производа у великим трговинским ланцима и за високе цене криво картелско понашање, други тврде да је то последица немоћи домаћих произвођача да понуде довољне количине квалитетних производа.
Тржиште малопродаје у Србији није засићено и постоји још простора за нове инвестиције и отварање радних места, закључује се у прошлогодишњем извештају о ситуацији у малопродајном сектору хране, пића и дувана, које је спровела Комисија за заштиту конкуренције у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој (НАЛЕД). Резултати су добијени на основу анкете међу више од 500 учесника на тржишту који заједно имају преко 5.500 објеката и на основу података Агенције за привредне регистре (АПР), који обухватају више од 1.000 малопродаваца.
Према објављеним резултатима, непосредно пре доласка немачког Лидла, 10 највећих малопродајних ланаца покривало је 55% домаћег тржишта, док су сви остали појединачно имали мање од по 1% тржишног учешћа. Према оствареним приходима, највећи удео имају Делхаизе са 21%, затим Меркатор/ИДЕА, Меркатор С и Рода са 16%, а преосталих осам великих ланаца појединачно држе мање од 3,5%.
Анализа показује да више од 80% укупног броја објеката чине мање самоуслужне радње и продавнице класичног типа где продавац услужује купце, са продајним простором који заузима мање од 200 квадратних метара. Објекти већи од 2.000 квадратних метара, односно хипермаркети (Темпо Делхаизе, Меркатор хипермаркет, Идеа Нови Београд, Дис Земун) чине тек 1% укупног броја малопродајних објеката, док преосталих 19% чине самоуслужне продавнице између 200 и 2.000 квадратних метара.
Према продајној површини малопродајне мреже издвајају се Меркатор (21%) и Делхаизе (17%), а следе Аман са 7% и Универекспорт и Метро са по 4% до 5%. Највећих 10 малопродајних ланаца поседује 65% укупне продајне површине, док сви остали трговци појединачно имају мање од 1,4%.
Локални ланци доминирају у локалу
Преглед по регионима, међутим, указује на велике разлике у уделу појединих малопродајних ланаца. Тако у београдском региону, према приходима оствареним у малопродаји, највеће учешће има Делхаизе (40%), затим Меркатор (16%), Аман (8%) и ДИС (3,2%). Од највећих учесника, удео расте Аману, Quattro дисконту, Soulfood-у, Универекспорту и Домаћој трговини (Арома маркети). Према продајној површини највећи су Делхаизе (31%) и Меркатор (20%).
Када је реч о Војводини, мерено приходима оствареним у малопродаји, највећи удео бележи Меркатор са 22%, затим Универекспорт са 11%, Делхаизе 9%, Гомекс 8%, а остали мање од 4%.
Према регионалној концентрисаности малопродајних објеката, 10 највећих малопродајних ланаца у Београду чине 83%, у Војводини 68%, у јужној и источној Србији 49%, а у западној Србији свега 41% тржишта. Аутори истраживања напомињу да су у мањим градовима изузетно значајни учесници на тржишту локални малопродајни ланци, у којима преовлађују класичне продавнице или мање самоуслужне продавнице. Тако у региону јужне и источне Србије у топ десет улазе Приманова Лесковац, Леон Врање, Текијанка Кладово, Чутура Прокупље, Орион Лесковац, Рич Прокупље, а у региону Војводине то су Гомекс Зрењанин, ББ траде Житиште, Подунавље Бачка Паланка, Луки Пећинци, Сентапромет Сента, Медиус Стара Пазова. У региону западне Србије и Шумадије доминанти су Еуропром Ваљево, Фортуна маркет Аранђеловац, Транском 94 Шабац, ЕС комерц Пријепоље, Алфа Јагодина, КТК маркети Крушевац.
Анализа је показала и да након популарности хипермаркета, у време када су велики играчи тек долазили на овдашње тржиште, последњих година се тренд променио у корист малих продавница, у који потрошачи рађе одлазе јер су им у непосредној близини и где, како се наводи, имају приснији однос са продавцима. Купци годишње у малопродаји просечно потроше око 60.000 динара, а просечна куповина у Србији износи 450 динара, док је просечна вредност фискалног рачуна у Београду 600 динара. Ниска куповна моћ становништва је, према мишљењу анкетираних представника трговинских ланаца, и највећа препрека за бржи раст, уз правне и административне баријере и мањак простора за отварање нових малопродајних објеката.
С друге стране, у НАЛЕД-у оцењују да су уочљиве мањаквости у раду инспекцијских органа надлежних за контролу безбедности и квалитета хране, као и огромни проблеми у поштовању рокова плаћања добављача, па је ова анализа тек почетак онога што је потребно да се уради. Комисија за заштиту конкуренције зато најављује да ће у другој фази истраживања више пажње бити посвећено уговорним односима између произвођача, добављача, велетрговаца и малопродајних ланаца – од тога како се поштују рокови плаћања, до могућности да домаћи произвођачи обезбеде стабилније снабдевање и уједначен квалитет производа.
Ко је одговоран за високе малопродајне цене?
У разматрању будућих кретања, аутори истраживања прогнозирају да се може очекивати долазак нових играча, као и да ће дисконтни ланац Лидл, који је недавно отворио своје продавнице у 12 градова Србије, имати од 5% до 7% тржишног учешћа. Спекулише се и о могућем доласку Шпара, једног од највећих трговинских ланаца у Европи, након што је Боштјан Брантуша, директор Шпара за проширење и развој, потврдио овдашњим медијима да се разматрају такви планови, али тек пошто ова компанија стабилизује своје пословање у Хрватској.
Брантуша је том приликом истакао да ће долазак нових трговинских играча у Србију потрошачима сигурно донети боље услуге уз ниже цене, но такав став не деле овдашња удружења потрошача, па ни поједини економисти. Тако Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду прогнозира да ће, када прође прва еуфорија око отварања Лидлових продавница, трговински ланци водити картелску политику као и банке у Србији, док у удружењима потрошача највише негодују што су исти производи у домаћој малопродаји два до три пута скупљи него, рецимо, у Немачкој, наводећи као главни узрок високе трговачке марже.
Међутим, у анализи која пореди марже највећих трговинских ланаца у Србији и околним земљама на основу финансијских извештаја за 2017. годину, објављеној на порталу retailserbia.com. наводи се да осим Метроа, који има другачију концепцију продаје, сви ланци у Хрватској имају неупоредиво веће марже од трговинских ланаца у Србији. У нашој земљи, убедљиво највећу маржу (36,04%) има Делхаизе (Макси). Али у истраживању се истиче да то не значи како су њихови производи најскупљи, јер као велика компанија имају могућности да централизују снабдевање и управљају каналима набавке, те да обезбеде велико учешће сопствене робне марке „Премиа“ у асортиману, чија је цена значајно нижа.
Према истом извору, долазак нових великих трговинских ланаца у Србију ће интензивирати увоз на рачун домаћих понуђача, али се „проблем цена на домаћем тржишту дефинитвно не може приписати трговинским ланцима, него понуђачима, односно недовољној производној снази и асортиману домаћих произвођача, као и политици снабдевања“.
Такав став дели и Бранислав Гулан, члан Одбора за село Српске академије наука и уметности, који оцењује да је домаћа понуда квалитетне хране скромна, наводећи као пример да по једном хектару наши производи вреде 1.000 евра, а у Холандији на истој површини они вреде чак 16.000 евра.
Извор: bif.rs
