Државне институције немају тачну евиденцију колико смрзнутог меса увозимо годишње. Удружења потрошача свакодневно добијају жалбе због лошег квалитета. Управа царине доставила списак водећих увозника. Држава нема тачне податке о томе колико смрзнутог меса увози. Иако надлежни тврде да нема шансе да у земљу уђе неисправно месо или оно којем је истекао рок трајања, из удружења потрошача тврде да међу овим намирницама има робе сумњивог порекла.
Према подацима Управе царине, у Србију је од јануара до октобра ове године увезена 16.231 тона разних врста смрзнутог меса, док су нам у Привредној комори Србије рекли да је за првих осам месеци ове године увезено 21.227 смрзнутог меса!
Списак водећих увозника смрзнутог меса нису нам послали из Министарства пољопривреде, док су нам у Привредној комори Србије рекли да тај податак немају. Једино нам је Управа царине доставила називе фирми које увозе ове производе.
Цариници су евидентирали да је само из Шпаније и Немачке увезено око 4.000 тона меса. Потом следи месо из Мађарске, Холандије, БиХ и Белгије.
Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић, каже да је сваки коментар сувишан када је реч о квалитету меса.
Трошимо милионе долара
Према подацима Привредне коморе Србије, за првих осам месеци ове године увезене су 374 тоне говеђег меса, у вредности од 1.823.599 долара. Свињског меса смо увезли око 10.650, за 35.992.142 долара. За свињетином иде одмах живинско месо. Увезено је 10.149 тона, у вредности од 11.311.511 долара. Овчијег меса смо увезли 54 тоне, вредне 345.552 долара.
– Код нас смрзнуто месо из робних резерви може да стоји до годину дана, док је у ЕУ максимум шест месеци – прича Паповић. – После тога није употребљиво и мора да се баци из замрзивача. Питање је шта се код нас узима и продаје као „свеже месо“. Кажу и да је замрзнуто месо – свеже. Можда, ако је смрзнуто десетак дана, а не пола године. Ту се и обављају највеће злоупотребе.
Пријаве грађана НОПС о лошем месу пристижу готово свакодневно. Од тога да је променило бољи квалитет, па до неиздрживог смрада.
– Произвођач који увози месо има обавезу само кад отвара фирму да има све папире, у смислу порекла робе – каже Паповић. – Сви, међутим, знају да многи увозници имају своје фирме у иностранству, и могу да направе какве хоће папире. За оног ко код нас контролише све је легално, а у ствари ништа није по закону. Увознички лоби који годинама уназад ради код нас упропастио је читав сточни фонд у Србији. Шта ће нама увозна пилетина и свињетина. Али зато у иностранству, то месо не кошта скоро ништа. Робне резерве се занављају и такво месо иде у кафилерију. Ту смо онда ми, где сви отпаци завршавају.
Увозници
- НЕОПЛАНТА – 5.319 тона
- ЈУХОР – 2.548 тона
- ТРЛИЋ – 2.121 тона
- МАТИЈЕВИЋ – 1.540 тона
- ЗЛАТИБОРАЦ – 1.492 тоне
- ТОМЕКС КЕТЕРИНГ – 743 тоне
- МЕТРО – 678 тона
- ПЕРУТНИНА ПТУЈ – 672 тоне
- МЕСОКОМБИНАТ – 573 тоне
- КООПЕРАТИВА ДБ – 543 тоне
Према речима Паповића, такво месо у витрини изгледа јако лепо, јер га обасјава специјално светло. Зато делује свеже. Али зато кад крену да га пакују и мере, није вам добро.
– Ми не само да не знамо ко је увозник смрзнутог меса, већ не знамо ни његово порекло – упозорава Паповић.
У Министарству пољопривреде рекли су нам да месо које се увози мора да буде безбедно по здравље људи, да их прати оригинална Међународна ветеринарска потврда, да имају Решење о утврђивању ветеринарско-санитарних услова за увоз и да буде обележено ознаком жига на месу или деловима меса.
– Све пошиљке меса подлежу ветеринарско-санитарној контроли приликом увоза, на граничним прелазима и на месту истовара – кажу у Министарству пољопривреде. – Замрзнуто месо не може да се увози уколико је старије од шест месеци и у случају да нема органолептичких промена. Увоз замрзнутог меса обавља се ради прераде, јер је забрањено одмрзавати га и стављати у промет.
Извор: Вечерње новости
