Анкета Националне организације потрошача Србије показала да велики број грађана и даље не зна која права им доноси нови закон. – НОПС неће слати опомене трговцима, него ће убудуће са примедбама ићи право на суд. Са неисправним апаратом за притисак у руци и рачуном који је издат само дан раније у апотеци у центру Београда, један старији купац је покушао да уложи рекламацију. Апарат није радио, убеђивао је радницу, док је она на све начине тврдила да је реч о неодговарајућем руковању, као и да је производ немогуће заменити. Расправа, у којој је апотекарка била много гласнија, завршила се тако што је на крају купцу дала визиткарту сервисера и убедила га да крене пут Земуна где сервисер ради, како би што пре остварио своје право на поправку или замену апарата за притисак. Прича се, ипак није завршила овако, јер се купац јавио редакцији „Потрошача”, па онда потрошачкој организацији, а случај је стигао и до тржишне инспекције. Добио је нов уређај, јер му је продат неисправан, али ова прича може да послужи и као илустрација да без обзира на то што смо добили нов Закон о заштити потрошача и што је на снази већ два месеца, већина грађана и даље не зна своја права којима може заиста побољшати квалитет услуга и натерати трговце да се мењају.
– Чак 74,12 одсто грађана зна да је нови закон у примени. Међутим, знатно мањи број њих – 43,5 процената зна и које је новине донео. Ово нажалост указује на то да и поред свих залагања, како Удружења за заштиту потрошача Војводине, тако и других потрошачких организација и Министарства трговине, туризма и телекомуникација, и даље, знатан број потрошача не зна која права има, каже за „Политику” Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије која је управо завршила анкету о познавању права потрошача.
Као одговор на питање да ли потрошачи сматрају да ће нови закон донети већи ниво заштите права потрошача, највећи број је одговорио „неутрално“, то јест да се само делимично слаже са датом изјавом, и то 44,4 одсто анкетираних. Ипак, не узимајући у обзир неопредељене одговоре, већи је број оних који сматрају да нови закон неће донети побољшање него оних који верују да хоће. Тако је 21,9 одсто анкетираних заокружило одговор „не“, а само 15,1 проценат њих верује да ће са новим прописом имати и већи ниво заштите.
– Ови подаци показују да се морамо више позабавити обуком потрошача, не само организације, него и министарство и сви други који могу да се укључе. Ако успемо у томе верујем да ће шпекуланти и несавесни трговци сами одустати од оваквог понашања. Јер, ако вам се сваки дан неко жали или мења производ, ви једноставно нећете имати рачун да наставите са старим навикама кршења закона – објашњава Паповић.
Национална организација потрошача, додаје, више неће слати опомене трговцима као до сада него ћемо приликом сваке примедбе потрошача слати пријаве на суд, а то нам и закон олакшава тиме што се не плаћају таксе за спорове до 500.000 динара, а таквих је, каже, највише.
– С обзиром на наша досадашња искуства са терена и велики број притужби, ускоро ћемо предложити Министарству трговине спровођење управних мера, а то може да значи да ће несавесни трговци бити новчано кажњени или да добију чак и забрану рада. То би било добро, јер код нас и даље неки трговци мисле да су недодирљиви и сву бахатост показују управо на потрошачима, изигравајући закон. Такво понашање мора бити санкционисано – каже наш саговорник.
Предлог из НОПС-а гласи да би требало искористити све ресурсе како би до потрошача стигло што више информација о њиховим правима, како би их укључили активно у спровођење закона. У противном, проћи ће много времена до његове примене, а то је штета, јер имамо добар закон.
– Требало би активирати и прекршајни налог који је био предложен у нацрту закона, али је склоњен јер имамо Закон о прекршајном поступку, међутим увођење неке врсте мандатне казне би свакако било добро – кажу у НОПС-у. Потрошачи, према резултатима ове анкете њих 32,5 одсто, не сматрају да ће давање већих овлашћења тржишној инспекцији позитивно утицати на ниво заштите грађана. Од укупног броја анкетираних, 21,9 процената у то ипак верује.
У просеку, приближно 50 одсто потрошача сматра да су рокови за одговор и решавање рекламације повољни по потрошаче, односно ови потрошачи сматрају да су установљени рокови одговарајући. На основу анкете може се закључити и то да грађани (42,7 одсто анкетираних) сматрају да одредба која забрањује трговцу да изврши поправку производа без сагласности потрошача неће утицати на смањење броја рекламација.
Коначно, последње питање у анкети поново се односило на одредбу која може позитивно да утиче на права потрошача, то јест односила се на рад јавних предузећа. Наиме, потрошачи су упитани да ли сматрају да ће на права потрошача позитивно утицати одредба која прописује да пружалац јавне и јавно-комуналне услуге неће бити у могућности да обустави пружање услуге уколико оспоре један рачун и наставе уредно да измирују наредне рачуне за дате услуге. Највећи број потрошача – 52,7 одсто – одговорио је позитивно на ово питање, поново показујући да потрошачи сматрају да су одредбе новог закона одговарајуће и да позитивно утичу на права потрошача, кажу у НОПС-у.
Потрошачи незаинтересовани
– Основни проблем лежи у незаинтересованости наших потрошача за превентивно деловање. Пример да се и даље иде код сервисера, а не трговца, најбоље говори о тим старим навикама. Не постоји закон који ће да заштити потрошача ако он сам не жели заштиту. Постоје прописане процедуре које се морају поштовати, самим тим и помоћи купцу када за то има основа. Дакле, неопходно је знати шта урадити пре него што се било шта поквари. Чињеница је да се потрошачи углавном сете заштите својих права када се појави неки проблем. Много је ефикасније ићи у сусрет проблему, а не лечити последице – каже Зоран Николић, председник Организације потрошача Крагујевац.
Он објашњава да закон пружа потпуно адекватан ниво заштите потрошачима у Србији. Постоје позитивни примери када потрошачи желе да знају процедуру рекламације пре него што учине било шта, или се код трговца распитају за све битне елементе уговора или спецификацију производа пре одлуке о куповини. Осим тога, многобројни су начини на које потрошач може да се информише и добије одговарајући савет у вези са конкретним проблемом. У сваком случају, статистика показује ниво интересовања које наши потрошачи исказују за она права која им по закону припадају.
На суд, бесплатно је
Приближно половина потрошача, тачније 50,3 одсто од укупног броја оних који су учествовали у анкети, сматра да ће укидање такса за судске спорове у вредности до 500.000 динара повећати степен судске заштите потрошача. Посматрајући ове податке и чињеницу да 19,1 одсто грађана мисли да ова одредба неће утицати на повећање судске заштите потрошача, закључује се да ће ипак знатан број потрошача на основу ове одредбе бити спреман да своја права остварују судским путем, уколико другачије то не буде могуће.
Извор: Политика
