Кесе у свим могућим бојама, са одштампаним сликама производа или логотипима трговаца, свакодневна су слика која прати излазак купаца из продавница, али и слика коју виђамо на тротоарима, коловозима, парковима, на гранама дрвећа, на обалама река и потока, шеталиштима – свугде. И није то зато што су кесе саме по себи такве, већ зато што смо ми такви, па их бацамо после употребе, не мислећи да су кесе сачињене од пластике којој је потребно време за разградњу, вероватно и више стотина година.
Ипак, не треба да се плашимо да ће нас кесе затрпати ако наставимо да их користимо, јер постоје начини како да их уклонимо. Истина је да се кесе могу производити од биополимера. Такве кесе су потпуно нешкодљиве и не загађују природну средину, јер се после извесног времена спонтано разграђују и нестају.
Да ли ће се кесе разградити за неколико месеци или неколико година, то зависи од врсте и количине додатог адитива.
Република Србија је 2009. године кренула у процес решавања овог проблема и следеће године усвојила је Уредбу којом је обавезала произвођаче кеса трегерица да плаћају таксу, и то 200 евра за сваку произведену тону кеса – уколико их производе од пластике, а свега 10 евра по тони ако су кесе произведене од пластике са додатком оксо-биоразградивих адитива.
Те 2010. године 20 произвођача кеса трегерица почело је са коришћењем ових адитива и пријавило своју производњу надлежним органима. Следеће године производњу је пријавило 22 произвођача, а 2012. године чак 58 фирми је доставило пријаве Агенцији за заштиту животне средине.
А онда, све је кренуло низбрдо.
Показало се да нико не контролише произвођаче да ли користе адитиве или не. Нико произвођачима није доставио решења о наплати таксе. Нико није опоменут зато што није доставио прописане извештаје… И све је стало. Те 2011. године пријављена је производња од скоро 16.500 тона, да би пријављена количина у 2012. години била мања од 4.800 тона! Ситуација није много боља била ни у 2013. години када је пријављено око 5.400 тона кеса са адитивима!
Имајући такву ситуацију пред собом Национална Организација Потрошача Србије (НОПС) закључила је споразум о сарадњи са Лабораторијом за амбалажу и паковање Технолошког факултета из Новог Сада, која је од стране државе именована као овлашћено и сертификовано тело за испитивање биоразградивости кеса, у намери да покуша да утврди да ли су кесе које купци добијају у продавницама заиста биоразградиве.
Недавно, представници НОПС-а су обишли неколико већих супермаркета у Новом Саду (РОДА, ДИС, УНИВЕРЕКСПОРТ, ИДЕА, ТЕМПО) и узели узорке кеса на којима су биле ознаке адитива употребљених за њихову производњу. Без икаквих припрема и најава, одабрано је неколико супермаркета и на лицу места узети су узорци кеса које су се тамо затекле. Непристрасније и објективније узорковање није се могло урадити.
По тачно утврђеној процедури, кесе су прослеђене Лабораторији за амбалажу и паковање и извршено је њихово испитивање, односно усаглашеност са Правилником о техничким и другим захтевима за пластичне кесе са адитивом за оксидациону разградњу, о оцењивању усаглашености и условима које мора да испуни именовано тело.
Лабораторијска испитивања показала су да су сви узорци кеса саобразни нашим прописима и да су разградиви у смислу који је предвиђен и прописан Уредбом и Правилником.
Међутим, од пет узорака, један је одступао од карактеристика које је показао узорак тог произвођача који је лабораторији био достављен за потребе добијања серитификата. Испитивање је показало да ће се узорак узет током акције разградити, међутим, за разградњу ће му бити потребно значајно више времена него узорку који је достављен лабораторији за потребе сертификације.
Како се ради о кеси са адитивом који по својим карактеристика спада у веома квалитетне адитиве, овакво различито понашање узорака кеса током анализа указује на две могућности.
Прва и најлогичнија је да је произвођач, у редовној производњи, додаје мање од прописане и потребне количине адитива. На овај начин, произвођач изврдава и злоупотребљава Уредбу и Правилник, јер је његов производ и даље саобразан прописима и произвођач на основу тога стиче право на плаћање таксе по нижој стопи али прозводу ће бити потребно знатно дуже времена за спонтану разградњу у природи.
Друга могућност је да због умањеног знања и разумевања самог процеса који се у полимеру одвија после додатка адитива, произвођач, несвестан да не поступа исправно, не додаје довољну количину адитива. Могући су и неки други сценарији који искључују одговорност произвођача. Уколико се десио неки од наведених случајева, произведена кеса може да се понаша овако као на овом тесту.
Овакве провере НОПС ће вршити и даље, у другим продавницама и у другим градовима. С обзиром на то да је учињеним анализама доказано да су у великим маркетима, у већем броју случајева, кесе заиста биоразградиве као што је декларисано, пажња ће у будућности бити посвећена мањим продавницама.
Овом акцијом НОПС жели да учини неколико ствари: да се увери да купци, па и сами трговци, нису обманути од стране произвођача кеса које у овом тренутку још увек нико не контролише, допринеће томе да се, указивањем на оне који обмањују трговце и купце спречи нелојална конкуренција, а можда и најважније у свему томе је да ће НОПС на овај начин покушати да натера произвођаче да, поштовањем прописа, производе кесе које ће бити биоразградиве и тиме допринети заштити животне средине.
Оно што је споредан ефекат ове акције јесте и да ће то приморати државне органе да почну да раде свој посао и приступе контроли произвођача и производње кеса. Полазећи од званичних података које је недавно објавила Агенција за заштиту средине о количинама произведених кеса са или без адитива у претходне три године, простом рачуницом, долази се до податка да је држава пропустила да наплати 8.147.000 евра! Више од осам милиона евра није мала сума у Србији која грца у дуговима и с тим новцем могло се још много тога урадити у области заштите животне средине.
НОПС се искрено нада да ће својом акцијом допринети да се ситуацију у овој области значајано унапреди. Али НОПС-у је потребна и подршка, како државе тако и јавности. Потребно је радити на подизању нивоа свести потрошача о потреби чувања и заштите животне средине, потребно је информисати грађанство и разбијати предрасуде и заблуде.
Како су анализе и испитивање биоразградивости кеса веома скупе НОПС се нада да ће наићи на разумевање и подршку друштвено одговорних предузећа која ће својим средствима омогућити да већи број узорака буде узет и испитан више пута у току године како би се стало на пут махинацијама и допринело да се повећа производња еколошки прихватљивих оксо-биоразградивих кеса.
