У протеклих годину дана, прехрамбени производи из Србије који улазе у земље ЕУ, били су 16 пута означени као неисправни, или небезбедни. Поређења ради са земљама из региона које нису у Европској унији, у истом периоду Босна и Херцеговина је имала 10, Македонија 4, а Црна Гора ниједан случај "нотификације". У систему РАСФФ-а, који служи за брзо узбуњивање и обавештавање у случају сумње и/или доказа за неисправност хране на територији Европске уније, Србија, као и друге поменуте земље, укључене су процес нотификације и брзе размене информација, као "треће земље", односно, земље које нису чланице ЕУ.
Држећи неславно прво место међу екс-Ју земљама које још нису чланице ЕУ, а у броју нотификација о неисправности хране која се извози из Србије и увози на територију ЕУ, затражили смо од Министарства пољопривреде и Управе за заштиту биља, званичне податке о броју потврђених случајева о неисправности хране и, што је још важније за потрошаче, о судбини такве хране када се једном потврди и докаже неисправност и са наше стране.
Међутим, енигма око правог стања до којег смо покушали да дођемо на основу права на приступ информацијама од јавног значаја, није решена.
Различити подаци
Да ли на тржишту наше земље у слободној продаји има производа који су због неисправности враћени – нисмо успели тачно да сазнамо.
Наиме, подаци о истој ствари – шта је од хране потврђено неисправно и која је судбина такве хране – од две инстанце одговорне за безбедност хране у Србији, добили смо сасвим различите одговоре.
Што се тиче Министарства пољопривреде, од свега 9 нотификација које они бележе (подсећамо, ми на РАСФФ-у проналазимо 16 – преузмите податке), у четири случаја испитивања у овлашћеним домаћим лабораторијама су потврдила да је храна била несправна. Реч је о потврђеном глицеролу у вину, охратоксинима у кексу у два наврата, и пропуштање декларисања алергена на једном кондиторском производу.
Међутим, према извештају Управе за заштиту биља, ситуација је, као у неком паралелном универзуму, сасвим другачија: ова инстанца препознаје 10 случајева нотификације (ми и даље располажемо са 16, а Министарство пољопривреде са 9), али, осим у случају дубоко замрзнуте малине роленд, која је, по овој управи, једина носила сумњу на неисправност (присуство норовируса), нема више ниједног потврђног случаја неисправности! Шта више, Фитосанитарна инспекција, наводно, уз помоћ неименоване овлашћене лабораторије, утврђује да је ЕУ нотификација на несправност малине неоснована, односно, да норовируса ни у овом производу нема, те је "дозвољено расцарињење пошиљке".
Да ли је тајна, или не радите свој посао?
Поредећи извештај Министарства пољопривреде, које "признаје" 4 основане нотификације за призводе који нису пуштени у промет у Србији већ се и даље налазе под инспекцијским надозором, и извештај Управе за заштиту биља која "не признаје" ниједан случај неисправности хране, ми не можемо да извучемо други закључак осим да
– или се нешто крије од потрошача у Србији, или се нешто не ради како треба на пољу безбездности хране –
Такође, у селективним одговорима које смо звнично добили, остали смо ускраћени за налазе овлашћених лабораторија, имена тих лабораторија и пуну информацију о томе где је и шта се дешава са враћеном храном у Србију.
Настављамо да истражујемо шта је у питању.
