Није ни чудо што нам се проблем исправности хране преселио на друштвене мреже када ни пет година после усвајања Закона о безбедности хране није покренута национална референтна лабораторија, нема ни система брзог узбуњивања, ни савета за процену ризика. Паковање шампињона које ће, према декларацији, бити произведено тек 30. децембра, а већ је у продаји, меда који има рок трајања три године, еурокрема са „ђубришта“, брашна са металним опиљцима – слике су које се ових дана размењују и коментаришу на друштвеним мрежама, где нам се, изгледа, преселио и систем безбедности хране. Очекивано, опет нисмо чули саопштење инспекције које би умирило потрошаче, а питање да ли је нормално да се праве овакви пропусти на тржишту остало је без одговора.
Србија је Закон о безбедности хране усвојила пре пет година. Требало је да са овим модерним прописом добијемо националну референтну лабораторију и систем брзог узбуњивања и управљања кризним ситуацијама. Причало се и о националном стручном савету за процену ризика, међутим, ништа од тога. Имамо пропис, али не и новац који би нам омогућио да овако модеран закон и применимо.
– Произвођачу је остављено да уведе систем самоконтроле, па је за квалитет и исправност производа одговоран он. То би било изводљиво да су сви произвођачи увели Хасап. Велике компаније не би требало да праве пропусте у квалитету својих производа, јер имају образован кадар и опрему, али мали произвођачи, као и пекаре, посластичарнице и кетеринг куће немају ништа од тога и остаје једна брига – ко и колико често контролише те производе – прича технолог који ради у месној индустрији и пристао је да за „Политику” говори о овој теми.
Према његовим речима, врло често се деси да чак и када лабораторије и технолози утврде да квалитет производа није одговарајући, тај производ под притиском власника фирме и економских интереса ипак изађе на тржиште. Онда се дешава да га купац примети, слика и постави на друштвене мреже, али проблем тиме није решен. Можемо се смејати некој нелогичности, али суштински имамо велики проблем, каже наш саговорник.
Др Даница Зарић из ИХИС Нутриционизма каже да решење постоји и да би требало бити свестан положаја произвођача, лабораторија, финансијског стања Министарства здравља и Министарства пољопривреде и заштите животне средине и на основу тога мало модификовати постојећи закон.
– Постоји доста лабораторија које су акредитоване и уско специјализоване за одређене анализе и потребно им је много мање новца да би у тој уској области биле врхунске и ишле укорак са ЕУ. То је јефтиније од отварања једне националне референтне лабораторије. Могу се и све анализе појединачних националних лабораторија сливати у једну централну лабораторију – каже др Зарић.
С обзиром на то да имамо много признатих стручњака у области хране, формирање националног стручног савета не би требало да буде проблем.
– Обично су то научни радници који се већ финансирају из буџета државе, па би додатна средства за ангажовање у раду савета могла бити обезбеђена из међународних пројеката о безбедности хране Министарства пољопривреде и Министарства здравља, док нам држава мало не стане на ноге – каже наша саговорница и додаје да би требало донети и пропис који би дефинисао обавезне контроле производа који излазе на тржиште.
И систем брзог обавештавања и узбуњивања у случају стављања у промет неисправних и небезбедних производа умирио би потрошаче, афера би било много мање, а то би вратило и поверење грађана у националне институције.
Да ли сматрате да су печурке и мед са погрешним датумом производње случајни пропусти?
– Не сматрам да су то пропусти и чудно ми је да погрешан датум нису видели најпре радник који у производном погону ставља датум на печурке, онај који шаље робу у магацин, па радник који у магацину прима робу са погрешним датумом, па неки други који из магацина издаје робу купцу, затим радник који прима робу у продавницу, па радник који слаже печурке у раф. Много је то узастопних грешака да би све било случајност – каже председница ИХИС Нутриционизма.
Декларација на производу има дванаест елемената, али рок трајања је најважнији. Ако је на декларацији крупно нацртана бресква, а производ садржи и брескве и јабуке, потрошач ће само бити обманут, али ако рок трајања производа није добро написан, директно се утиче на здравље потрошача.
Даница Зарић саветује потрошачима да се у оваквим случајевима обрате инспекцији Министарства пољопривреде и пријаве неисправан производ.
(Не)намерна грешка
На питање како реагује на лоше декларације, наша саговорница каже да из искуства може да препозна када је грешка намерна.
– Најтеже прихватам да се потрошачи обмањују производима са здравственим изјавама. Примера је пуно – козји сир и сурутка који наводно подижу имунитет, регенеришу јетру, побољшавају рад бубрега, смањују апетит, смањују холестерол, крвни притисак, превентивно делују против остеопорозе, зубног каријеса и зубних наслага, па лековити хлеб… Надам се да ће несавесни произвођачи научити да се на прехрамбеном производу не смеју користити изрази лечи, лековит, здрав и слично. Може се догодити да потрошач остави лекове за смањење триглицерида или холестерола, а конзумира само козји сир или лековити хлеб или бобице са Хималаја. То директно утиче на здравље потрошача – објашњава Зарићева.
Она каже да не купује производе на којима су претеране и неистините изјаве, а руководи се питањем шта ли је произвођач тек ставио у производ ако је свашта написао.
Има ли мед рок трајања
– Закон није регулисао рок трајања меда, већ је оставио произвођачу или пакеру да самостално стави рок трајања у коме може да гарантује да ће параметри квалитета меда одговарати одредбама Правилника о квалитету меда. Сходно научним истраживањима, у иоле адекватним условима чувања (без прегревања) мед задржава сва своја својства најмање две године, па се већина пакера одлучује да стави тај рок трајања. Неки стављају и пет година. И једни и други су у принципу у праву. Јер, мед је производ који се не може никада покварити, али оно што пчела уграђује у њега, и што му даје биолошку вредност, подижући ниво нашег имунитета и здравља генерално, с временом се разграђује. То су пре свега ензими које пчела лучи, и који су по научним истраживањима дефинитивно главни фактор утицаја на побољшање нашег здравља – каже Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.
У адекватним условима чувања, додаје, ниво ензима се задржава на завидном нивоу и после пет година чувања. Али, ако мед држите на светлости или на претоплом месту – ензими се разграђују много брже. Зато се, рецимо, мед ставља у чај тек када се охлади на температуру конзумирања. И апитерапеути препоручују да се у циљу очувања здравља користи искључиво свежи мед, који има највиши ниво ензима у себи, па га је зато најбоље набављати од пчелара одмах после сезоне врцања меда из кошница.
НОПС: Ефикасније решавање проблема
Објављивање фотографија и прича на друштвеним мрежама и те како утиче на трговце и произвођаче, а потрошачи се на овај начин укључују у решавање проблема, каже Младен Алфировић, правни саветник из Националне организације потрошача Србије.
Када им се потрошачи јаве, додаје, у сарадњи са правним тимом саветују и одлучују како даље да се поставе према проблему.
– Ако је реч о кршењу закона формирамо пријаву, проучимо прописе и обратимо се инспекцији. Према досадашњој пракси, инспекције одмах и реагују под притиском – каже он.
Приче које у први мах делују као духовита искуства из потрошачког живота ипак добију озбиљнији оквир и макар нешто промене. Алфировић каже да је све више едукованих потрошача који друштвене мреже користе као средство да пријаве проблем, укажу на неку појаву и допринесу решавању проблема. А то је суштина.
Највише проблема, према њиховим подацима, и даље има у истицању цена, где се дешава да је једна истакнута на рафу, а сасвим друга на каси. То су подвале и има их најчешће на снижењима које трговци нуде као мамац за купце.
Извор: Политика
