Домаћа месна индустрија током 2014. године из иностраних кланица увози око 35.000 тона најлошијих јестивих делова меса најгорег квалитета. Све оно што је ушло у Србију и третира се као „месо III категорије”, у земљама Европске уније третира се као отпад. У овом тренутку, ради пуног информисања потрошача, као и због заштите потрошача и права да тачно знају шта једу и да ли једу оно што је отпад, необично је важно да рашчистимо неколико чињеница, када је реч о 35 хиљада тона увеженог меса најгорег квалитета.
Прво, и по домаћим правилницима, у месо III катеогорије спадају они делови меса који садрже нешто више масти. По актуелним правилницима о категоризацији меса, под III категоријом подразумева се месо трбушине, ребара, груди, коленице и подлактице. Будући да је овде реч о увозу делова меса као што су тртице, врхови крила, поткожне свињске масноће, кожура, црева, изнутрице, тешко да се може говорити о III категорији, чак и по нашим правилницима.
То месо које је тренутно у фокусу јавности, најлошије је категорије и углавном се у земљама ЕУ сматра отпадом; репови, уши, доњи делови екстремитета… и ти делови се не користе за даљу исхрану људи.
Овај отпад месне индустрије се даље прерађује у исхрани животиња и/или, по строгој класификацији, упућује у друге индустрије, козметичку, фармацеутску или за даљу техничку употребу.
Тако кости, кожа, жиле и тетиве одлазе у даљу производњу желатина који се користи за хуману исхрану (за колаче, гумене бомбоне, пенасте кондиторске производе сличне Манчмелоу, или чоколадним бананицама), у фармацеутску индустрију (за производњу тврдих или мекших, гелираних капсула), или за техничку употребу (за израду фото-хартије, на пример).
Мешавина костију, коже, поткожних масноћа и изнутрица, може се даље користити у преради за људску исхрану, исхрану животиња, козметичкој индустрији…
Мешавине изнутрица и кожуре се користе за даљу исхрану кућних љубимаца…
По даљим регулативама ЕУ о безбедности хране, свака даља прерада отпада меса мора поштовати следљивост, односно, јасан и транспарентан пут даљег коришћења.
У овом тренутку, знајући да је на нашем тржишту чак 35 хиљада тона онога што се у Европи зове отпад, а код нас напрасно „месо III категорије”, с правом се бринемо какав је квалитет свих месних прерађевина, виршли, кобасица и слично, које су прављене од онога што, заправо, није јестиво.
