Цикорија је некада била замена за кафу, тачније није била додавана у кафу, већ је продавана као сто посто цикорија и сто посто замена за кафу. Реч је о напитку који има укус скоро као кафа, здрав је и не садржи кофеин, пије се ради ужитка и у својству лечења. Цикорија је вишегодишња биљка која цвета од јула до септембра, а почиње да сазрева у августу. Корен биљке је најквалитетнији ако се вади на јесен, затим се суши, меље и од њега припрема напитак сличан кафи. Исецкан на комадиће користи се за чај.
Данас је ова биљка изузетно цењена због високог садржаја инулина (група олигофруктосахарида, који немају никакве везе са скробом) и који има пребиотско дејство, те тако спада у функционалну храну.
Када говоримо о сурогатима, цикорија најчешће ту не спаде, зато што је јако скупа да би се користила као сурогат.
У највећој мери се као сурогати користе јечам, наут, деривати кукуруза (скроб) и соја. Закон не забрањује примену, али правилник о декларисању производа изричито обавезује произвођаче да наведу проценат додатог сурогата.
Друга група додатака у кафи су различите врсте арома или екстраката биљака, који имају за циљ да постигну другачију арому производа. У Израелу је то нпр. кардамом, традиционални зачин, који се меље и меша са кафом. Ароме се могу додавати и одмах након пржења на зрно које је тек испржено, односно док је још увек топло. Постоји и једна технологија пржења “torefacto”, којом се у последњој фази пржења додаје шећер како би се карамелизовала површина зрна.
Закон и овде не забрањује примену, али правилник о декларисању производа изричито обавезује да сви ови додаци буду увек јасно наведени на паковању.
