Од ступања на снагу новог Закона о јавним медијским сервисама у јавности је отворена полемика о финансирању јавних сервиса. Законом је прописано да се основна делатност јавног медијског сервиса финансира из таксе. Одлуком Управног одбора РТС-а и РТВ-а утврђена је јединствена висина таксе у износу од 500 динара, а законом је такође дефинисано да је обвезник плаћања таксе свако физичко и правно лице које је корисник мерила електричне енергије по стамбеној јединици, односно пословном простору.
Имајући у виду друштвени значај наведене теме и бројне реакције грађана, Национална организација потрошача Србије (НОПС) сматра да је мишљење потрошача о актуелној ситуацији од изузетне важности, те је спровела кратко истраживање (упитник за потрошаче).
Анкетни упитник састојао се од искључиво једног питања, а оно гласи: “Да ли подржавате таксу као начин да се обезбеди финансирање и независност јавних медијских сервиса?”.
Од укупно 1677 потрошача који су одговорили на анкету, 64 потрошача (3,82%) је на постављено питање одговорило са “Да”, чак 1568 потрошача (93,50%) је као свој одговор изабрало “Не”, док је 45 потрошача (2,68%) изјавило да “Немају јасан став о наведеној теми”.
Графички приказано, одговори на анкету се могу представити на следећи начин:
Узевши у обзир резултате анкете и бројне негативне коментаре потрошача, евидентно је да се грађани Србије противе увођењу таксе као основном извору финансирања јавних медијских сервиса. Увидом у коментаре стиче се утисак да се потрошачи залажу да се финансирање јавног сервиса реши на начин да део решења буду оператори кабловске телевизије, док би за потрошаче који не поседују прикључак за кабловску телевизију решење могло да буде потписивање Уговора са Јавним медијским установама – РТС или РТВ (за кориснике са територије АП Војводине). Имајући у виду чињеницу да коначну одлуку о увођењу и висини таксе доноси Влада Републике Србије, НОПС апелује на надлежне органе да још једном размотре утврђену висину и по многима споран начин утврђивања обвезника таксе, односно, да се не усвајају “лака” и “брза решења”, већ искључиво она која су у складу са законима и у интересу грађана Србије. Грађани имају право да одлучују да ли ће и на који начин финансирати јавне сервисе будући да се кроз њихову основну делатност омогућава остваривање јавног интереса у области јавног информисања и пружају свеобухватне медијске услуге.
