Обавештавамо цењене чланове да ће на нашој страници, од данас па редовно сваке друге недеље, своја мишљења, у погледу правних питања из области заштите потрошача и заштите корисника финансијских услуга, давати адвокат Рајко Маринковић из Новог Сада, иначе дугогодишњи адвокат Националне организације потрошача Србије (НОПС) и Удружења за заштиту потрошача Војводине (УЗПВ). Уводна напомена аутора
Сведоци смо последњих месеци да су нека од удружења за заштиту потрошача, ради личног маркетинга, склона да се размећу лажним подацима, нпр. на тему „ко је поднео прву тужбу ради заштите колективних интереса потршача“ или „ко је покренуо највећи број потрошачких спорова“ или изношења недоречених информација о томе „како је корисник кредита ослобођен плаћања камате“ и све тако до „скупљања пуномоћи за заступање на јавном протесту.“
Супротно овоме, ми ћемо се потрудити да негујемо другачији приступ, фокусираћемо се на право потрошача који је у конкретној ситуацији обесправљен са тенденцијом „да решимо проблем и завршимо посао“, односно у нашем фокусу ће бити потрошачи, а сва изнета мишљења ће бити подложна Вашој критици.
Драги чланови,
Иако је први Закон о заштити потрошача донет пре 13 година, а Закон о заштити корисника финансијских услуга пре пуне 4 године, стиче се утисак да већи део грађанства није довољно упознат са својим правима која су проистекла из ове регулативе. Такође, иако постоји судска пракса у погледу примене ових прописа, због недостатка судске аналитике, ове судске одлуке су остале непознате, како за стручну јавност, тако и за ону ширу јавност, а коју чинимо сви као потрошачи и корисници финансијских услуга. Из овог разлога, скоро је немогуће пронаћи овакве правне ставове у билтенима судске праксе, специјализованим сајтовима, па чак ни у одељењима судске праксе, каква постоје у нашим судовима. „Потрошачки спор“ као посебна врста парничног поступка‚ можда из наведених разлога и следствено томе због недовољног интересовања јавности, није у довољној мери „заживео“, иако је законска регулатива сасвим коректна. Колеге адвокати, када подносе тужбе ради заштите субјективног права неког потрошача, то чине кроз форму тзв. општег поступка, а неретко ми се догоди да и сада, пошто институт потрошачкг спора постоји безмало 4 године, при сусрету са судијама добијем информацију да им је „ово први потрошачки спор“, а у мањим судовима или судским јединицама „да је ово први потрошачки спор у суду“. Такође, колико је мени познато, ни на једном факултету се потрошачки спор не изучава детаљно, а није посебно обрађен ни у правној науци (мислим да до сада нико није написао докторску дисертацију на ову тему). Ако грешим, молим да ми не буде замерено, јер на интернету нема оваквих извора.
Због свих наведених разлога, остала су отворена бројна спорна правна питања, на која ћу покушати да одговорим из визуре адвоката који је пред судом заступао преко 300 наших чланова. Додатно ћу се потрудити да не будем претенциозан, већ ћу изнети своје мишљење које треба да буде подложно критици читаоца, те се надам интеракцији, тј. иницијативи са друге стране, како би спорна питања што квалитеније сагледали.
