У више огласних порука, у електронским и штампаним медијима, примећен је садржај за који се сматра да није у складу са одредбама Закона о оглашавању, Закона о заштити потрошача и Правилника о здравственој исправности дијететских производа.
У огласној поруци која се емитује на радио станици “АС ФМ Нови Сад” износи се тврдња да “коришћење спорног производа утиче на плодност код мушкараца”.
На интернет страници компаније, наведеном производу приписују се следећа својства:
- помаже да се ублаже симптоми еректилне дисфункције повећаним протоком крви у гениталијама и стимулацијом нерава доњег дела кичмене мождине
- поспешује ерекцију
- спречава прерану ејакулацију
- јача либидо
- помаже у сазревању сперматозоида
- повећава покретљивост сперматозоида
- повећава број сперматозоида.
Такође, за “алфа актив” се тврди да “Са успехом се примењује код стерилитета, проблема са простатом и уринарних инфекција”.
Који Закони се односе на наведене тврдње?
У Закону о оглашавању ("Сл. Гласник РС", бр. 79/2005 и 83/2014-др.закон) се наводи:
Члан 4
Огласна порука мора да буде истинита, потпуна и одређена, у складу са законом, добрим пословним обичајима лојалне конкуренције и професионалном етиком.
Истинита, потпуна и одређена огласна порука садржи податке који су поуздани и искуством потврђени, односно у којој нису изостављени подаци који су од значаја за стицање праве представе о предмету оглашавања.
Члан 49
Производ или услуга не могу у огласној поруци да буду неистинито означени или означени на начин који ствара заблуду у погледу произвођача, односно даваоца услуге, цене, начина продаје, испоруке и исплате цене, порекла, квалитета, количине, употребљивости, услова гаранције, сервисних могућности, званичних признања или другог својства.
Закон о заштити потрошача (“Сл. Гласник РС”, бр.62/2014) прописује:
Члан 2
Основна права потрошача су право на:
3) обавештеност - располагање тачним подацима који су неопходни за разуман избор понуђене робе и услуга;
Члан 21
Облици пословне праксе који се без обзира на околности појединачног случаја сматрају обмањујућом пословном праксом јесу:
17) неистинита тврдња трговца да одређени производ лечи одређену болест, поремећај функције или малформацију;
Коначно, Правилник о здравственој исправности дијететских производа ("Сл. гласник РС", бр. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015 и 75/2015) прописује:
Члан 4
Декларацијом, презентацијом и рекламирањем дијететских производа не могу се приписивати својства превенције, третирања и лечења болести, или се позивати на таква својства.
Члан 14
Здравствене изјаве не могу да:
1) буду неистините, нејасне, двосмислене или да доводе у заблуду;
5) указују на промене у телесним функцијама које могу да повећају или развију страх код потрошача, било у текстуалном облику, сликом, графичким или симболичким представљањем.
Члан 17
Здравствена изјава мора да буде базирана на доказаним општеприхваћеним научним чињеницама.
Субјекат у пословању храном који истиче здравствену изјаву мора да располаже подацима који оправдавају употребу изјаве.
Члан 19
Коришћење здравствене изјаве није дозвољено ако:
3) се позива на поједине здравствене раднике или асоцијације које нису међународно признате.
Ускладу са наведеним, Удружење за заштиту потрошача Војводине и Национална организација потрошача Србије упутиле су захтев Тржишној и Санитарној инспекцији, како би исте преузеле мере из своје надлежности и у складу са законским овлашћењима, односно извршиле контролу пословања наведеног привредног субјекта.
