Ћурећа или кокошија паштета? Како одлучити када је удео меса једнак?

Националној организацији потрошача Србије (НОПС) достављен је приговор потрошача у вези са производом животињског порекла „Delicata“ паштета од ћурећег меса произвођача „Yuhor“, Кабловска бб, 35000 Јагодина.

На приговор потрошача нисмо имали одговор, остали смо затечени. Паштета се зове ћурећа, а има 15% ћурећег и 15% кокошијег меса?

Иако, ни у једном закону или правилнику није одређен проценат меса који мора бити садржан у производу, да би се назив производа могао поистоветити са саставом, мишљења смо да се ради о кршењу прописа којима се регулише безбедност хране животињског порекла.

На основу достављене слике, утврдили смо да просечни потрошач по изгледу амбалаже може створити утисак да је у питању ћурећа паштета, иако се на основу декларације јасно види да је количина ћурећег и кокошијег меса у производу једнака и износи 15% укупне садржине. Мишљења смо да изглед и декларација амбалаже спорног производа потрошаче може довести у заблуду.

Поучени приговором потрошача, проверили смо садржај и осталих паштета поменутог произвођача, садржај је исти.

Али то није крај, поставља се питање на који начин се одређује цена овог производа? Закон о трговини предвиђа могућност да трговац слободно формира цену, али оно што је спорно у овом случају јесте да се потрошач доводи у заблуду да је већа цена одређеног производа оправдана квалитетом и количином одређеног састојка (цене наведене у продаји већих маркета у Србији).

Поставља се питање, како је могуће оправдати цену производа ако је количина квалитетнијег и мање квалитетног састојка заступљена у једнаком проценту?

Који закони се односе на наведене тврдње?

• Закон о безбедности хране (“Сл.гласник РС”, бр. 41/2009) у чл. 30. ст. 2. прописује да означавање, декларисање, оглашавање и излагање хране и хране за животиње, укључујући и њен облик, изглед и амбалажу, материјале за израду амбалаже, начин на који се аранжирају и излажу, као и информације о храни и храни за животиње које су доступне потрошачу, не смеју доводити потрошача у заблуду.
• Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране ("Сл. гласник РС", бр. 85/2013) у чл. 4. прописује да декларисање мора да се врши на начин којим се не обмањује крајњи потрошач, а нарочито у погледу:

1. карактеристичних особина хране, а посебно њене природе, идентитета, својстава, састава, количине, трајности, порекла и начина производње;
2. приписивања храни особина и својстава које не поседује и потенцирањем карактеристика хране, које поседује и друга храна исте врсте.

Поводом наведеног, Национална организација потрошача Србије обратиће се Ветеринарској инспекцији.