НОПС захтева од Агенције за енергетику и Електропривреде Србије да јавно објаве документ у ком су таксативно наведени сви трошкови јавног снабдевача и њихови појединачни износи у процентима (који део износа од 125 динара се односи на штампање, склапање уговора, рад инфо центра итд.). Само на тај начин може се оправдати тврдња ЕПС-а да је „рачун за струју са трошком јавног снабдевача од 125 динара” транспарентан.
Поводом текста „Рачуни за струју су транспарентни”, у којем ЕПС наводи да је председник НОПС-а, члан Саветодавног тела за заштиту потрошача при „ЕПС снабдевању”, тврдимо да то није тачно. Никакво решење о именовању у Саветодавно тело није потписано, нити је председник НОПС-а икада примио позив за седницу тог органа (ако их је уопште и било).
Овим смо одговорили на наводе да „представник НОПС-а, као члан Саветодавног тела никада није упутио било какав захтев за преиспитивање ставке трошак јавног снабдевача”. У вези са наведеним, препоручујемо да представници ЕПС-а детаљно прегледају архиву из 2013. и 2014. године, у којој се налазе и дописи НОПС-а са коментарима на изглед новог рачуна за електричну енергију и свих појединачних ставки.
Поводом навода из текста да „није тачно да је ставка трошак јавног снабдевача” на рачунима противзаконита, да није тачно да се ова ставка користи за трошкове штампања и слања рачуна, да су све ставке на рачуну у складу са Законом о енергетици и другим законима и прописима и да је све ставке одредило регулаторно тело Агенција за енергетику Републике Србије, НОПС констатује да привредно друштво Електропривреда Србије и даље није одговорило на кључно питање потрошача – који тачно трошкови улазе у тарифу „трошак јавног снабдевача”, као једног од тарифних елемената из ког се остварују приходи који не зависе од потрошње електричне енергије.
На сајту Агенције за енергетику, у рубрици „регулација цена” у одговору на питање „шта је трошак јавног снабдевача и где иду те паре”, наведено је, да је трошак јавног снабдевача тарифа која се плаћа у истом износу сваког месеца за свако место испоруке, односно бројило.
„Ово није додатни трошак који се намеће купцу, већ су на овај тарифни елемент распоређени трошкови које има снабдевач. Од тих средстава снабдевач финансира трошкове који настају у пословању с купцима (закључивање уговора, израде обрачуна, штампања и слања рачуна, инфо центра итд.). Због тога се плаћа и у месецима када нема потрошње”, стоји на сајту Агенције за енергетику.
Дакле, Агенција за енергетику као регулаторно тело наводи да трошак јавног снабдевача обухвата и слање и штампање рачуна, а то није у складу са чланом 12. Закона о заштити потрошача и наводи још неке трошкове јавног снабдевача не закључујући том приликом списак истих.
Узевши у обзир све наведено, НОПС захтева од Агенције за енергетику и Електропривреде Србије да јавно објаве документ у ком су таксативно наведени сви трошкови јавног снабдевача и њихови појединачни износи у процентима (који део износа од 125 динара се односи на штампање, склапање уговора, рад инфо центра итд.). Само на тај начин може се оправдати тврдња ЕПС-а да је „рачун за струју са трошком јавног снабдевача од 125 динара” транспарентан.
Горан Паповић, председник НОПС-а
