У светлу све чешћих афера, а у циљу сагледавања стварног стања на тржишту меса и месних прерађевина, као и хране за животиње на бази меса, и подстакнуто наводима и сумњама у квалитет истих, Удружење за заштиту потрошача Војводине је упутило званичан захтев за приступ информацијма од јавног значаја Управи за ветерину. Како би се сагледала целокупна ситуација и информисали потрошачи, од Управе за ветерину је захтевано неколико одговора, за које сматрамо да су у обавези, као државни орган, да поседују.
Захтевали смо, између осталог, доставу података о:
- свим регистрованим произвођачима меса и месних прерађевина на територији Републике Србије,
- свим регистрованим произвођачима хране за животиње на бази меса на територији Републике Србије и
- свим регистрованим кафилеријама на територији Републике Србије.
Одговор Управе је гласио:
„У вези вашег захтева којим тражите велики број информација, обавештавамо вас да у складу са чланом 13. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, нисмо у обавези да доставимо тражене информације јер се ради о превеликом броју, а прикупљање огромног броја тражених информација онемогућило би редовне инспекцијске послове ветеринара дуже време, а и захтев је неразуман с обзиром на тражени број информација и то за целу територију Републике.“
Превелик број информација?
Неопходно “прикупљање” тражених информација за целу територију Републике?
Извршење захтева би онемогућило редовне инспекцијске послове?
Поставља се питање на који начин се уопште спроводи редовна контрола у овој области, ако Управа за ветерину не зна тачан број субјеката које треба да контролише, и како би то “штампање” података из већ постојеће базе (ако таква база постоји) онемогућило редовне инспекцијске послове?
