За то постоји само један начин – да пољопривредни инспектор буде директно у мешаони или пекари за време процеса производње хлеба, објаснио је у Новом дану Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, говорећи о неисправним декларацијама које се најчешће налазе на хлебовима, пецивима и "здравој храни". Коментаришући истраживање ИХИС Нутриционизма, које је утврдило да 32 одсто од 2.500 анализираних прехрамбених производа има неадекватну или неправилну декларацију, Паповић каже да један хлеб да би се звао ражани мора да садржи минимум 30 одсто ражаног брашна.
Међутим, додаје да у Србији не постоје техничке могућности, односно адекватан апарат, који би измерио колико ког брашна има у неком хлебу. Због тога је једини начин провере директан увид у процес производње.
Паповић истиче да је производња специјалних хлебова уносан бизнис на којем пекари зарађују. Као пример наводи и такозвани црни хлеб, који се прави од брашна типа 1100, а које у Србији производи само један мањи млин. Он пита откуд онда толико црног хлеба на тржишту.
"То су непоштена пословна пракса и обмањујуће пословање, два прекршаја у Закону о заштити потрошача, али то нико не санкционише", каже гост Новог дана.
С друге стране, напомиње, постоје произвођачи којима је стало до купаца и који због тога воде рачуна о паковању, декларацијама, нутритивним вредностима и алергенима.
Пољопривредна инспекција сматра да резултати истраживања ИХИС Нутриционизма нису потпуно тачни и да неисправне декларације има тек око 10 одсто производа. Председник НОПС-а на тај податак каже да су Министарства пољопривреде и здравља и сектор за заштиту потрошача при Министарству трговине црне рупе система.
"Ми слушамо да они најбоље знају шта је за нас најбоље, сада постоје неки нови правилници за које нисмо ни знали. Преко 90 одсто правилника о квалитету производа излобирано је од произвођача и трговаца", рекао је Паповић.
Он као пример наводи Закон о општој безбедности производа у којем се каже да када се неки производ на територији ЕУ прогласи небезбедним, Влада Србије је дужна да га у року од 30 дана прогласи небезбедним. Међутим, на крају закона се наводи да ће се та одредба примењивати када уђемо у ЕУ.
Као други пример наводи Закон о безбедности хране из 2009. године који прописује да министар пољопривреде оснује Национални савет за безбедност хране. Како каже, сваки министар од 2009. је то најављивао, али га ниједан није формирао.
Извор: Н1
