Од 1. јануара 2016. инспекција је, наиме, са тржишта повукла скоро 1.000 тона хране и пића, од тога је 86,7 тона прехрамбених производа биљног порекла и 54 тоне пића, рекао је Вујовић за РТС.
Ове три инспекције Министарства пољопривреде и заштите животне средине обавиле су од 1. јануара 2016. године до данас више од 100.000 што редовних што ванредних контрола током којих су уклониле из промета чак 721,9 тона хране и 54 тоне пића због непоштовања процедура испитивања квалитета, истека рока трајања, непрописног декларисања, неиспуњавања услова за производњу или непоштовања законских прописа.
Најопаснија је била храна животињског порекла, па је ветеринарска инспекција морала да уништи скоро 305 тона меса и производа од меса, 1,6 тона млека и производа од млека, 6,3 тоне рибе и рибљих производа, односно 11,6 тона јаја и производа од јаја.С друге стране, и пољопривредна инспекција је имала пуне руке посла пошто је ван промета ставила чак 86,7 тона прехрамбених производа биљног порекла и 54 тона пића.
У Удружењу за заштиту потрошача истичу да су све ове бројке узнемирујуће.
"На основу индиректних сазнања из разговора са потрошачима и лабораторијских истраживања, знао сам да је дошло до пада квалитета и безбедности хране, али овде се ради о драстичном погоршању. Похвално је што су предузете мере повлачења хране и пића из промета, али то није довољно. То само треба да буде узбуна за све надлежне, од оних који уређују регулативу преко бројних министарстава до инспекција да уђу у суштину проблема и казне како фирме тако и одговорна лица", наглашава за "Блиц" Петар Богосављевић из тог удружења.
Како каже, сада се с правом поставља питање колико је небезбедне хране и даље у промету јер због "системских аномалија инспекција не може у потпуности да покрије тржиште".
"Рецимо, код нас санитарна инспекција и даље нема исту надлежност као ветеринарска или пољопривредна инспекција. Зато потрошачи од чијих се пара финансира рад свих инспекција и надлежних служби треба да наметну дијалог са министарствима пољопривреде, трговине, привреде, финансија и здравља, и захтевају информације о мерама које су предузете против одговорних", објашњава Богосављевић.
С друге стране, Ненад Вујовић из Министарства пољопривреде за РТС каже да инспекција има нови приступ, рационално користи ресурсе и процењује ризике, те да годину дана ради на основу планова и анализа и да се може говорити о добрим резултатима.
"Иако тржишна инспекција у Београду има само седам инспектора, прошле године су пронађене неправилности током сваке четврте контроле, те се може говорити о добрим резултатима", рекао је Вујовић.
Када је реч о квалитету хлеба, Вујовић каже да је ових дана покренута широка акција и да се проверава како се хлеб производи, те да се контролишу производи и у такозваним продавницама здраве хране. "Постоји посебна група производа где потрошачи у специјализованим продавницама траже оно што им треба, а као и свака друга храна и она је под контролом", рекао је Вујовић. Како је навео, велики проценат неправилности је на декларацијама производа, а потрошачи имају право да знају какве производе купују.
Вујовић каже и да је кафа сваке године предмет контроле пољопривредне инспекције и да више од 85 одсто тих производа долази из три или четири велика погона која су под апсолутном контролом. "Углавном неправилности срећемо код малих продавница, углавном на пијацима и решавамо тај проблем", рекао је Вујовић.
Поводом истраживања Центра потрошача Србије које је показало да су у чак 65 одсто у 40 одсто узетих узорака кафе нађени сурогати, Вујовић каже да пијемо добру кафу, те да сурогата у кафи има, али у далеко мањем проценту.
Према његовим речима, не кажњава инспекција директно, већ судови одређују казне које се крећу од 300.000 до три милиона динара за привредни преступ и од 30.000 до 50.000 динара за одговорно лице.
Извор: Блиц
