У току формирање Националног савета за безбедност хране. Ускоро и дуго најављивана референтна лабораторија.
ГРАЂАНИ Србије моћи ће од маја, како је потврђено "Новостима", далеко безбрижније да купују прехрамбене производе. Тада би, наиме, требало да почне да ради Савет за безбедност хране, а ускоро се очекује и дуго најављивани почетак рада Националне референтне лабораторије.
И поред тога, међутим, стручњаци упозоравају како је потребно много тога да се уради, јер је сам Закон о безбедности хране, још из 2009. године, препун недостатака, а с временом су строга правила која су важила мењана у складу са увозницима и домаћим произвођачима, којима је на првом месту био профит, а не квалитет и безбедност.
Како кажу у Министарству пољопривреде, упркос досадашњим законским обавезама, предвиђена стручна тела до сада нису формирана како би систем безбедности хране био у потпуности функционалан и заокружен. Крајем прошле године, формирана је Радна група која ће створити Савет за безбедност хране.
- Бавиће се, на националном нивоу, проценом ризика и утврђивањем стандарда безбедности хране у Србији - истичу у ресорном министарству. - Циљ је да ову изузетно важну област препустимо нашим најеминентнијим научницима, који су чланови Европске агенције за безбедност хране и других признатих међународних организација у овој области. Оквирни рок за формирање Савета јесте април ове године. Намера је била да формирањем Савета грађани у исто време добију додатну сигурност у погледу здравствене исправности хране.
Сам процес оснивања Савета, кажу у Министарству пољопривреде, није директно повезан с почетком рада Националне референтне лабораторије.
- Интензивно се ради и на пољу Националне лабораторије - објашњавају у Министарству. - Посебна радна група ће у кратком року донети Акциони план за успостављање система независне контроле сировог млека.
Проф. др Драгољуб Цветковић, са новосадског Технолошког факултета, објашњава како су овај савет и лабораторија изузетно значајни, јер се њима, практично, заокружује комплетан систем контроле хране.
- ОВАКАВ савет већ имају све земље ЕУ и он је нека врста врховног ауторитета у овој области - јасан је Цветковић. - Главни задатак савета, по мом мишљењу, требало би да буде да упозори, предупреди и да едукује, односно, да се захваљујући њиховим упозорењима, предупреде ситуације као што је, пре пар година, била она са повећаним нивоом афлатоксина...
И Маријан Ристичевић, председник скупштинског Одбора за пољопривреду, наводи да би планска документа када је реч о безбедности хране требало већ да постоје.
- Њих, нажалост, и даље нема - истиче Ристичевић. - Има доста застарелих правилника који се примењују, а могу да угрозе здравље људи и производњу. Тема безбедности хране је широка и подложна разним увозничким и произвођачким интересима, а интерес треба да буде здравље становништва, животиња и биљака.
Како прича Ристичевић, један од проблема јесте и то што су стручњаци често у вези са компанијама које се баве производњом или увозом хране. На њиховим платним списковима су, а некад је то и тешко доказиво.
КООРДИНАЦИЈА ВАЖНОСТ референтне лабораторије, како каже Цветковић, огледа се у томе да буде супервизор акредитованим лабораторијама. - Они би требало, пре свега, да се баве увођењем нових метода у раду - објашњава Цветковић. - Уз то, требало би да буде ауторитет, и да ради суперанализе, ако се укаже потреба, када се разликују налази две или више лабораторија.
УКЉУЧЕНЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОТРОШАЧА
ДО САДА смо имали два састанка, а сви су имали задатак да дају предлоге шта и како треба да се ради, рекао нам је Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
- Да би се основала Агенција за безбедност хране, потребно је доста пара - каже Паповић. - Права анализа ризика одређене врсте производа биће прво конкретно што ће да се уради. Тражићемо и обавезне извештаје инспекцијских органа, као што смо недавно радили анализу млека. Резултате ванредне контроле Министарства пољопривреде још нисмо добили, иако су рекли да ће бити готови за дан-два. Инспекције ће морати да достављају извештаје шта раде и какви су резултати тих испитивања. Транспарентност у раду је најбитнија. Код нас инспекције стално испитују неке параметре који не постоје.
Извор: Новости
