Сви сумњамо да су исти производи гори него у ЕУ, али држава не жели да ради скупе анализе!
Да исти производ који се продаје у Европској унији и Србији нису истог квалитета одавно се говори, али како ствари стоје, то се и поред сумње, не може потврдити, јер у нашој земљи до сада нису рађена упоредна истраживања квалитета производа.
Удружењима потрошача често се обраћају грађани са притужбама на квалитет исте робне марке код нас и у Европи, као и то да постоји велика разлика у квалитету козметике, технике, хране, обуће... Тако на пример, зачини садрже више соли него поврћа, кремови имају мање лешника, а у производе од меда ставља се кукурузни сируп. С друге стране, ови производи се на исти начин рекламирају код нас као и у земљама у којима су знатно квалитетнији, иста им је и амбалажа, а чак се ни цене не разликују, па се дешава да код нас буду и скупљи.
У Србију, према неким подацима, роба лошијег квалитета стиже углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске, где велике светске компаније имају развијену производњу намењену за становништво овог дела Европе.
У прилог томе су и резултати истраживања у суседној Хрватској, где је доказано да квалитет детерџента за прање веша реномираног европског произвођача горег квалитета него у некој другој земљи ЕУ. Чешка и Словачка су ову упоредну анализу већ урадиле и установиле да је чак трећина ЕУ производа који се продају код њих лошијег квалитета, као и Мађари и Словаци.
- Одавно је познато да многи производи који долазе на наше тржиште немају исти квалитет као оригинал. То је вређање достојанства потрошача. Србија не сме да дозволи да будемо сметлиште Европе - Каже Горан Паповић из Удружења произвођача Војводине.
Да ли Србија планира да уради упоредну анализу, као и зашто то до сада није урађено, он истиче да за то немамо пара као држава.
- Једину упоредну анализу производа код нас је урадио НОПС, 2011. године, и то на малом узорку јер је реч о веома скупој анализи која само за рецимо један хемијски производ кошта и до 2.000 евра. Иако је узорак био мали, резултати су били фрапантни. Тада смо доказали да су креме за лице лошије, да чоколаде имају мање какаоа, а зачини више соли него поврћа - каже Паповић
Србија је, међутим, можда и једнина земља у региону и Европи која нема агенцију за безбедност хране. Хрватска Агенција за храну редовно објављује годишње анализе хране. На њиховом порталу се грађани редовно обавештавају о резултатима анализа.
У Европском парламенту, прошле године, покренута је иницијатива да се стане на пут продаји исте робне марке различитог квалитета у старим и новим чланицама ЕУ и да се та пракса прогласи преваром.
