Потрошачка организација опет затражила увођење прекршајних налога који би инспекторима омогућавали да наплаћују казне на лицу места. – Број приговора потрошача од почетка године повећан.
– Тржишна инспекција, која је раније имала већа овлашћења и бавила се и решавањем појединачних потрошачких проблема, сада има мање надлежности и трговци их не доживљавају као претњу. Сви спорни случајеви одлазе на крају на суд, судови су преоптерећени и спори и они то злоупотребљавају – каже Горан Паповић.
Ова организације је, иначе, због тога предложила ово решење, које би у пракси омогућавало инспекторима да све прекршаје, нарочито оне очигледне, попут неистицања цене, различитих цена на каси или рафу или непоштовања рока за одговор на рекламацију, кажњавају на лицу места.
– По закону они и сада могу бити кажњени новчано од 300.000 до два милиона динара, али случајеви иду на суд. Ми тражимо да казне буду и мање од 50.000 до 100.000 динара, али би судови били растерећени, а средства од казни могла би да иду у буџет и добро се искористе. Ефекат на трговце и све оне који не поштују закон одмах би се осетио – каже наш саговорник из НОПС-а.
Министар трговине Расим Љајић је раније изјавио за „Политику” да је Закон о заштити потрошача усклађен са европским и да није могуће враћати надлежност инспекције на ниво пре доношења овог прописа, али да се слаже да идеја о прекршајном налогу није лоша.
– Предлагали смо то већ и било је оних који се нису слагали, али сам за то да покушамо да уведемо прекршајне налоге јер казне сигурно могу да буду ефикасне и да уведу ред тамо где га нема – рекао је Љајић за наш лист.
Сваки прекршај трговца сада иде на суд. То је много случајева који по правилу застаревају и никада не буду наплаћени. У нацрту закона о заштити потрошача постојао је прекршајни налог, међутим, када је укинута колективна тужба, а и због журбе да се закон усвоји у предвиђеном року, ова клаузула је избачена јер није било времена да се прецизније одреди и дефинише који би прекршаји били санкционисани. Постојала је идеја да се прекршајни налози уведу чак и у туризам.
И у Хрватској се у овој години, према подацима тамошњег удружења „Потрошач”, највише грађана жалило на квалитет техничке робе, док је у последњих неколико месеци поднет и огроман број приговора на блокаде рачуна физичких лица због неплаћених разних обавеза.
У Министарству трговине кажу да је законом укинута улога тржишних инспектора у решавању појединачних потрошачких спорова, али да су њихове надлежности сада бројније. Они ступају на снагу, рецимо, у ситуацији када трговац не одговори на рекламацију у законском року од осам дана, уколико злоупотребљава израз гаранција, непоштено послује, шаље пошиљке које потрошач није наручио или, на пример, продаје, служи и поклања малолетницима дуван, алкохол или пиротехнику. Како је наведено на сајту министарства, највећи број притужби потрошача односи се на несаобразност робе или услуге, али ту су и други проблеми на које се они жале.
– Однос између трговца и потрошача из уговора о продаји робе или пружању услуга је уговорни однос грађанског права, те нема места поступању тржишне инспекције. Ово је процедура уобичајена за Европу и околне земље, која подразумева немешање државе и тиме не нарушава односе између учесника на тржишту – наведено је на сајту министарства.
– Почело је формирање националног савета за безбедност хране, који ће испитивати да ли је храна која у Србију стиже из мултинационалних компанија безбедна. Основна функција му је анализа ризика и управљање ризицима, да ли су ти производи штетни и да ли су производи који се производе за земље трећег света исправни – рекао је Паповић.
Коментаришући изјаве министара у Чешкој, Пољској, Словачкој и Мађарској да се у источним држава продаје бофл роба и да се њихови грађани на тај начин дискриминишу, Паповић наводи да је у Србији ситуација слична.
– Ми смо пре њих рекли да смо депонија Европе. Једино што потрошачи у Србији могу да ураде јесте да купују домаће производе. Наши производи су доста квалитетнији, али произвођачи немају довољно пара за маркетиншку кампању – наглашава председник НОПС-а.