НОПС ТРАЖИ КАЗНЕ ЗА ТРГОВЦЕ

Потрошачка организација опет затражила увођење прекршајних налога који би инспекторима омогућавали да наплаћују казне на лицу места. – Број приговора потрошача од почетка године повећан.

Национална организација потрошача Србије је поново апеловала на државу да размотри њихов предлог за увођење прекршајних налога за трговце јер је све више примера да они избегавају решавање рекламација, па чак и у ситуацијама када је купац очигледно у праву. Од почетка године повећан је број пријава у односу на исти период 2016, а све је више потрошача који не успевају да остваре права која им закон гарантује.

– Тржишна инспекција, која је раније имала већа овлашћења и бавила се и решавањем појединачних потрошачких проблема, сада има мање надлежности и трговци их не доживљавају као претњу. Сви спорни случајеви одлазе на крају на суд, судови су преоптерећени и спори и они то злоупотребљавају – каже Горан Паповић.

Ова организације је, иначе, због тога предложила ово решење, које би у пракси омогућавало инспекторима да све прекршаје, нарочито оне очигледне, попут неистицања цене, различитих цена на каси или рафу или непоштовања рока за одговор на рекламацију, кажњавају на лицу места.

– По закону они и сада могу бити кажњени новчано од 300.000 до два милиона динара, али случајеви иду на суд. Ми тражимо да казне буду и мање од 50.000 до 100.000 динара, али би судови били растерећени, а средства од казни могла би да иду у буџет и добро се искористе. Ефекат на трговце и све оне који не поштују закон одмах би се осетио – каже наш саговорник из НОПС-а.

Министар трговине Расим Љајић је раније изјавио за „Политику” да је Закон о заштити потрошача усклађен са европским и да није могуће враћати надлежност инспекције на ниво пре доношења овог прописа, али да се слаже да идеја о прекршајном налогу није лоша.

– Предлагали смо то већ и било је оних који се нису слагали, али сам за то да покушамо да уведемо прекршајне налоге јер казне сигурно могу да буду ефикасне и да уведу ред тамо где га нема – рекао је Љајић за наш лист.

Сваки прекршај трговца сада иде на суд. То је много случајева који по правилу застаревају и никада не буду наплаћени. У нацрту закона о заштити потрошача постојао је прекршајни налог, међутим, када је укинута колективна тужба, а и због журбе да се закон усвоји у предвиђеном року, ова клаузула је избачена јер није било времена да се прецизније одреди и дефинише који би прекршаји били санкционисани. Постојала је идеја да се прекршајни налози уведу чак и у туризам.

И у Хрватској се у овој години, према подацима тамошњег удружења „Потрошач”, највише грађана жалило на квалитет техничке робе, док је у последњих неколико месеци поднет и огроман број приговора на блокаде рачуна физичких лица због неплаћених разних обавеза.

У Министарству трговине кажу да је законом укинута улога тржишних инспектора у решавању појединачних потрошачких спорова, али да су њихове надлежности сада бројније. Они ступају на снагу, рецимо, у ситуацији када трговац не одговори на рекламацију у законском року од осам дана, уколико злоупотребљава израз гаранција, непоштено послује, шаље пошиљке које потрошач није наручио или, на пример, продаје, служи и поклања малолетницима дуван, алкохол или пиротехнику. Како је наведено на сајту министарства, највећи број притужби потрошача односи се на несаобразност робе или услуге, али ту су и други проблеми на које се они жале.

– Однос између трговца и потрошача из уговора о продаји робе или пружању услуга је уговорни однос грађанског права, те нема места поступању тржишне инспекције. Ово је процедура уобичајена за Европу и околне земље, која подразумева немешање државе и тиме не нарушава односе између учесника на тржишту – наведено је на сајту министарства.