Враћање колективне тужбе у наш правни систем донело би, као и остатку Европе, бржу и ефикаснију заштиту купаца и лакшу надокнаду штете.
Све је извесније да би у прописе за заштиту потрошача могла да буде враћена колективна тужба, која је избачена из закона 2014. године, чиме се Србија вратила неколико корака уназад у овој области. Потрошачке организације су често истицале да би се колективном тужбом значајно побољшао положај грађана јер је на нашем тржишту све више примера кршења права већих група потрошача – било да је реч о уговорима за кабловску или мобилну телефонију, продају туристичких аранжмана или небезбедне хране, или повећања цена комуналних услуга без најава и образложења.
Младен Алфировић, правни заступник Националне организације потрошача Србије (НОПС) каже да се све чешће сусрећу са оваквим примерима.
– Често се на тај начин потрошачима наноси и материјална штета.
Тренутно решење за колективну заштиту потрошача у нашем закону је управни поступак који по службеној дужности или по пријави потрошачке организације води Министарство трговине. До сада је покренуто неколико оваквих поступака – каже Алфировић. Он објашњава како то изгледа у пракси. Организација која сматра да је трговац на истоветан начин прекршио права већег броја потрошача (минимум десет или мање ако је повреда права очигледна) подноси иницијативу Министарству трговине. Уколико ово министарство утврди да постоји правна основа, покреће поступак током којег се саслушавају и једна и друга страна и доноси решење којом се повреда колективног интереса потврђује или се иницијатива одбија. Ако је решењем утврђена повреда колективног интереса, министарство трговцу налаже одређене мере које се углавном своде на то да трговац прекине такво понашање, да отклони утврђену неправилности и слично.
– Али, механизам по ком би потрошачи били обештећени сада не постоји. Сваки грађанин ком је нанета штета мора да покреће парницу и захтева накнаду – објашњава Алфировић. Он каже и да се последњи у низу случајева необјашњиво високих рачуна за струју догодио у некој од држава ЕУ, потрошачи сигурно не би данима обилазили шалтере у покушају да реше проблем. Одговор на јавашлук једног трговца, дистрибутера или јавног предузећа које је повредило права великог броја грађана био би, вероватно, колективна тужба и надокнада штете која им је нанета.
Када говоре о колективној тужби, у потрошачким организацијама често помињу колеге из португалске организације ДЕКО. Још пре двадесет година ДЕКО је покренуо прву колективну тужбу против једног оператера мобилне телефоније и добио га на суду јер је наплаћивао разговоре који нису остварени. Епилог тог случаја био је да је цела земља телефонирала бесплатно месец дана.
Алфировић каже да се – од када је Уставни суд поједине одредбе Закона о парничном поступку које су регулисале ову материју прогласио неуставним – НОПС залаже за измене Закона о парничном поступку и Закона о заштити потрошача, како би колективна заштита и обештећења били враћени у наш правни систем. Из тог разлога НОПС се укључио у велики регионални пројекат који финансира немачки ГИЗ, а који има за циљ управо ово о чему говори. Како сазнајемо, регионални пројекат „Унапређење колективног обештећења за потрошаче у југоисточној Европи” почео је да се спроводи 1. јануара ове године, трајаће наредна 22 месеца и покриваће земље западног Балкана. Циљ пројекта је јачање регионалне сарадње у области унапређења колективног обештећења за потрошаче у југоисточној Европи.
– Верујемо да ћемо у блиској будућности моћи, не само да спречимо кршење права већег броја потрошача већ да им омогућимо да на лак брз и ефикасан начин надокнаде материјалну штету – сматра Алфировић. Непосредну корист имале би и потрошачке организације које би обезбедиле материјална средства за финансирање упоредних анализа квалитета роба и услуга за које годинама нема новца.
Извор: Политика
