Више од 90 одсто продаваца на интернету је лажно и у сивој зони, упозорава председник Националне организације потрошача Горан Паповић.
Паповић каже да је невероватно да нико не контролише трговину на интернету и саветује купцима да пре куповине на интернету обавезно провере да ли је продавац правно или физичко лице, јер све остало може да буде, како каже, мачка у џаку.
"Ако је правно проверите у АПР-у, код НБС да ли је у блокади, морају да стоје подаци о продавцу - име, презиме, адреса. Не треба само ви да остављате своје податке. Проблем је и куповина шверцоване робе, сваки озбиљан дистрибутер задужује се по серијском броју. Купите телефон напољу јефтиније, ви га укључите и онда произвођач види да ви нисте купили легално телефон. Невероватан је податак да је преко 90 одсто оних који нуде на интернету лажно и у сивој зони", каже Паповић.
Он наводи да Национална организација потрошача има свој регистрар пријава, у коме има 30.000 регистрованих потрошача.
"У бази су обухваћени сви наши центри. Можемо да видимо на шта се потрошачи жале, а поражавајући је број приговора потрошача. Људи не провере да ли имају фирме, невероватно је да нико не контролише, да ли је то правно или физичко лице. Шта се све нуди, наручите лаптоп, добијете банане. Све је сива зона, немате овлашћени сервис, ни гаранцију".
Паповић објашњава да прилком куповине на интернету важе иста правила као за сваку другу, с тим да се даје лагодност да имате право да одустанете и то мора да буде у уговору, јер није куповина у званичним просторијама.
"Сами преузимамо ризик, зато купујте легално. Тамо где се купи легално имамо шансе, имамо 80 одсто решених случајева, можемо да се изборимо".
Зато је Национална организација потрошача Србије најавила кампању "Чувај се мачке у џаку - купуј легално". Циљ кампање је да едукује потрошаче о последицама куповине нелегалних производа и могућностима заштите права потрошача приликом оваквих куповина.
Више о кампањи: "Чувај се мачке у џаку - купуј легално"
Паповић наглашава да је током 2016. године у Србији било чак 11.517 приговора потрошача на купљену техничку робу, где се половина приговора односило на непостојање гаранције, 22,5 одсто приговора на квалитет робе и услуга, 8,02 одсто приговора на испоруку робе и извршење услуга, а 19,07 одсто приговора на остала питања права потрошача.
"Ви не можете, ако немате неки недостатак да вратите робу, ето не свиђа ми се. То је добра воља трговца. Међутим, све озбиљне компаније то ураде без поговора. Али када погледате у локалу они то не желе, већ мора да буде неки недостатак. Треба рећи да има злоупотреба, рецимо неко купи хаљину за викенд и онда врати у понедељак и каже не свиђа ми се".
Паповић каже да недостаје тржишни наџор и додаје да је НОПС тражио увођење прекршањих налога и да би онда од тог новца могао да се пуни буџет, финансира заштита потрошача, анализа хране.
Извор: Н1