Формирањем националног Савета за безбедност хране, српски потрошачи требало би да буду сигурнији у квалитет прехрамбених производа. Истовремено, произвођачи би требало да добију својеврсну потврду свог рада, независну и стручну процену квалитета и испуњености стандарда, а самим тим ће за своје производе моћи да одреде адекватну цену.Иако ново стручно тело има првенствено саветодавну функцију и основна делатност му је процена ризика, Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) и члан новоформираног Савета за безбедност хране, сматра да би прва улога Савета заправо требало да буде контрола рада инспекција, односно провера шта се све контролише и на који начин. Тако би потрошачи били сигурни да једу безбедну храну.
- Пошто већ имамо формиране многобројне инспекције, оне би морале да достављају извештаје о свом раду и резултатима испитивања које спроводе, јер је транспарентност најбитнија. Ти извештаји би требало да садрже податке о параметрима који су коришћени, шта је конкретно повучено и из ког разлога – истиче Паповић у разговору за еКапију, уз напомену да нас недостатак таквих података просто тера да се запитамо како то да се поједине афере из земаља у окружењу никад нису појавиле код нас.
Председник НОПС-а наводи да је оквирним планом рада Савета за безбедност хране предвиђено да сваки члан предложи својеврсну платформу, односно активности у наредном периоду, о којима би се дискутовало на првом састанку након актуелних летњих одмора, највероватније почетком септембра.
Процена ризика и стручни савети
Иначе, Стручни савет за процену ризика у области безбедности хране, како гласи званичан назив новооснованог тела, одржао је своју конститутивну седницу 11. маја 2017. године. На тој седници је за председника именован професор Фармацеутског факултета у Београду Иван Станковић. Савет је формирало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз сагласност Министарства здравља, а ово тело је заправо део система контроле прехрамбених производа, који би требало да буде употпуњен оснивањем Националне референтне лабораторије, најављеним до краја 2017. године.
Савет за безбедност хране чини 15 експерата из различитих области, а стални чланови, уз професора Станковића, су: прим. др Весна Пантић-Палибрк - Градски завод за јавно здравље Београд, проф. др Неђељко Карабасил - Факултет ветеринарске медицине у Београду, др Весна Ђорђевић - Институт за хигијену и технологију меса у Београду, др сц.мед Јелена Гудељ Ракић - Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, и проф. др Игор Јајић - Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду.
Ново стручно тело имаће саветодавну функцију у циљу повећања безбедности хране на тржишту Србије, а одговорност и обавезе Савета утврђене су Законом о безбедности хране, као и прописима донетим на основу тог закона.
Како за еКапију наводе из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Савет ће обављати научне и стручне послове из подручја безбедности хране и хране за животиње, па ће представљати националну референтну тачку за процену ризика у области безбедности хране и хране за животиње.
Надлежност над спровођењем Закона о безбедности хране, на основу ког је Савет и формиран, имају Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство здравља.
- Основна делатност Савета за безбедност хране је процена ризика у области безбедности хране на националном нивоу. Савет ће припремати стручна и научна мишљења надлежним министарствима, субјектима у пословању храном и потрошачима о ризицима у вези са храном и храном за животиње, и сарађиваће са регионалним и међународним телима за процену ризика као што су Европско тело за безбедност хране (ЕФСА) и научна тела Светске здравствене организације (ЊХО) и Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) - објашњава у разговору за еКапију Иван Станковић, професор Фармацеутског факултета у Београду и председник Савета за безбедност хране.
Он истиче да нови приступ безбедности хране представља свеобухватни систем, тзв. ланац безбедности хране "од њиве до трпезе", који подразумева одговорност свих учесника у ланцу, од примарних произвођача до крајњег потрошача, а базиран је на анализи ризика.
- Анализа ризика је процес који се састоји од три међусобно повезане компоненте: процене ризика, управљања ризиком и комуникације о ризику, а основна делатност Савета ће бити процена ризика и давање научног савета управљачима ризиком, односно надлежним министарствима која имају механизме за предузимање одређених мера и поступака. Све то у циљу обезбеђивања безбедне хране и заштите здравља потрошача - наводи Станковић.
Председник Савета каже да ће у оквиру овог тела радити шест ужих стручних група које пружају експертизе из различитих области и то - група за регулисане састојке који се додају храни, као што су адитиви, ароме, ензими, нутритивне супстанце и за материјале у контакту са храном (амбалажа, посуђе и друго), затим група за контаминате у ланцу хране, група за биолошке опасности и добробит животиња, група за резидуе у ланцу хране, група за дијететске производе, исхрану и алергије, и група за адитиве и храну за животиње.
За потпуну контролу потребна и национална лабораторија
Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде истичу да Савет чине домаћи експерти који поседују богато искуство у области безбедности хране. Такође наводе да је, с обзиром на комплексност ове области, Савет конципиран тако да ће стални чланови бити представници ужих стручних група, па ће на овај начин у рад тела бити укључен велики број стручњака, а све у циљу доношења најкомпетентнијих мишљења и препорука. Чланове ужих стручних група предлагаће чланови Савета.
- Поред сталних чланова, Савет чине и представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства здравља, а то су управо лица која су задужена за праћење и контролу система безбедности хране у земљи. Оно што је посебно важно је да Савет чини и члан који је представник Националне организације потрошача Србије - подсећају из Министарства.
Управо Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС), истиче да је за адекватну контролу хране у земљи потребна и ресертификација везана за стандарде безбедности и квалитета хране, како би се потврдила компетентност и поузданост појединих организација које имплементирају стандарде и издају сертификате.
За потпуни систем контроле прехрамбених производа, према мишљењу стручњака, уз Савет за безбедност хране потребно је и формирање Националне референтне лабораторије. Како кажу из Министарства пољопривреде, процес оснивања Савета није директно повезан са почетком рада Националне референтне лабораторије, али се и на овом пољу интензивно ради.
- У оквиру комплекса Дирекције за националне референтне лабораторије (ДНРЛ) у Батајници тренутно ради фитосанитарна лабораторија која се бави испитивањем карантинских организама. Лабораторија за испитивање млека је комплетно опремљена и планирано је да до краја године почне независна контрола квалитета. У плану је и отварање лабораторије за безбедност хране у оквиру ДНРЛ - наводе из Министарства и напомињу да, иако ДНРЛ није потпуно оперативна, лабораторијска испитивања у Србији се редовно обављају и то од стране овлашћених и акредитованих лабораторија.
Сања Бугарски, председница Централне асоцијације произвођача млека Војводине, каже за еКапију да се млекари искрено надају почетку рада лабораторије на јесен, како је раније најављено. Када је реч о Савету за безбедност хране, она наводи да Асоцијација подржава сваки потез који може да унапреди и побољша производњу, а самим тим и продају и извоз.
Извор: еКапија
