Последњи извештај пољопривредне инспекције показује да је готово свака десета контролисана боца или лименка била у продаји упркос томе што јој је рок трајања истекао.
Шансе да потрошачи на рафовима у трговинама и угоститељским објектима посегну за бајатим пивом или газираним напицима све су веће. Ништа боље није ни са осталим намирницама које трговци, у борби са падом продаје, све дуже држе у радњама.
Последњи извештај пољопривредне инспекције показује да је готово свака десета контролисана боца или лименка била у продаји упркос томе што им је рок трајања истекао.
Просечан купац нема навику да проверава ове информације на пићу, што углавном није случај са млеком, месом и другим кварљивијим намирницама. Али чак ни то не спречава угоститеље и трговце да их излажу ризику нудећи намирнице сумњивог квалитета које ко зна колико стоје у магацинима.
У акцији интерно прозваној „хиљаду” (обављено је 1.034 контроле малопродаје) на мети пољопривредне инспекције биле су трговине, кафеи, ресторани... и продаја јаких алкохолних пића, пива, вина и освежавајућих безалкохолних напитака. Неправилности су пронађене у сваком петом објекту – девет одсто пића било је ван рока употребе, 17 одсто непрописно декларисано, а пет незадовољавајућег квалитета.
– Не знамо да ли је то више или мање него раније, али је чињеница да смо толико робе нашли у продаји. Највише је било пива и најчешће смо га проналазили код угоститеља у ресторанима. Мање код трговаца у малопродајама – каже за „Политику” Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције, додајући да је са пивом и у претходним контролама било оваквих проблема. – То је доказ да грађани морају да проверавају бар основне информације на паковањима хране и пића. Одговорност сносе трговци и угоститељи јер је недопустиво да такву робу држе у продаји. Њихова је обавеза да проверавају и склањају производе са истеклим роком трајања са полица.
Ни у другим секторима прехране резултати нису много бољи. Ветеринарска инспекција прошле године ван промета ставила је 305 тона намирница животињског порекла међу којима су биле и знатне количине хране са истеклим роком трајања.
Горан Паповић, председник Националне организације за заштиту потрошача, каже да ће се овакве малверзације наставити све док постоји пракса непотпуног информисања потрошача.
– Поздрављамо акцију пољопривредне инспекције, али потрошачима овакве непотпуне информације ништа не значе. Ко су они који продају робу са истеклим роком? Њима је најбоља казна бојкот. А не да иду на прекршајни суд и да ти предмети застаревају. Држава од тога нема ништа, а још мање потрошачи – истиче Паповић, додајући да је Закон о безбедности хране јасан и да одговорност за безбедан производ сносе произвођачи и трговци.
– Нека нам покажу колико је њих кажњено прекршајно, а све завршава на суду. А знамо како функционише правосуђе, судови су оптерећени, немамо надокнаду штете, на шта указујемо већ годинама – каже наш саговорник.
Према извештају Министарства пољопривреде, у овој акцији контроле малопродаје донето је 207 решења о забрани промета неодговарајућих производа. Из продаје је повучено 1.095 литара ракије, 1.749 литара вина и 840 литара пива. Поднето је 44 прекршајне пријаве и шест захтева за привредни преступ, али се фирме не наводе. Казне за овакве прекршаје су различитог износа – од 300.000 до три милиона динара. Како се истиче, планска контрола ових производа рађена је на основу процене да ли је потребно појачати контролу на основу резултата претходних акција.
– Наравно, у интересу јавности, јер грађани морају да буду обавештени о безбедности пића на тржишту – наводе надлежни.
Велепродаје диктирају услове
Шта се дешава са робом која због истека рока више не може да се продаје у радњи? Ко сноси штету – трговац (купац) или велепродавац, зависи пре свега од политике дистрибутера и како је посао уговорен.
Како незванично сазнајемо, поједине компаније које се баве велепродајом преузимају трошак на себе, тако што шаљу камионе и комерцијалисте да од купца преузму робу која више није за употребу. Ови производи уништавају се у Винчи.
– У том случају поврат преузима велепродаја, а трговац нема баш никакав трошак. Озбиљне компаније неће дозволити да из њихових магацина изађе роба чији је рок трајања најмање три месеца. Али има и великих увозника и дистрибутера који су изричити да не признају повраћај робе. Не занима их шта ће трговац даље урадити са њом. То може да буде разлог зашто се овакви производи проналазе у неким малопродајама. Често је и у питању непажња. Када је промет мањи, слабо се контролише шта је у радњама или ресторанима – каже саговорник „Политике” добро упознат са приликама на тржишту. Јавна је тајна да у појединим велепродајама робу која је пред истеком нуде по сниженој цени, ограђујући се да је продају док је још у важећем року трајања. У том случају купац свакако нема право на поврат.
Извор: Политика
