Иако су њихови производи за чешко, словачко и мађарско тржиште лошији него за немачко и аустријско, ниједан од произвођача није најавио да ће обезбедити квалитет
Mултинационалне компаније упорно одбијају да одустану од праксе дуплих аршина за производе које пласирају на источно и западно тржиште. Без обзира на велико огорчење потрошача у посткомунистичким чланицама Европске уније, компаније очигледно не намеравају да потрошачима понуде производе истог квалитета, пренела је агенција Бета. Како је Чешком радију објаснио дански произвођач месних конзерви „Тулип”, паковања су иста за сва тржишта, али је реч о различитим производима.
– Наше конзерве су увршћене у тест погрешно. Имамо утисак да је нефер да нас уврсте у тај тест јер су наши производи заиста различити производи – протестовао је произвођач месних конзерви што је његове производе са свињетином за потрошаче на Западу а пилетином и сепаратом за „нове Европљане” чешко министарство пољопривреде уврстило у свој тест намирница у коме се показало да од 21 производа само три имају исте састојке и исти квалитет за стару и нову Европу.
Портпаролка чешког министарства пољопривреде Маркета Јежкова упозорила је, међутим, да су конзерве графички и текстуално дизајниране тако да просечни потрошач не примећује никакву разлику, осим језика којим је исписана декларација.
– Продајемо месне конзерве на 120 тржишта света и рецепти се разликују од тржишта до тржишта. Негде су са свињетином, негде са пилетином, негде слатке, негде зачињене. На први поглед изгледају слично, али иначе нису уопште сличне – казао је Чешком радију портпарол „Тулипа” Михаел Равн.
Да су његови производи истоимени у истој амбалажи у ствари два различита производа саопштио је Чешком радију и мултинационални прехрамбени гигант „Нестле”, који различит садржај витамина правда другачијим прописима у Немачкој и Чешкој.
Ниједна од 15 мултинационалних компанија чији производи су у тесту били лошијег квалитета за Чехе, Словаке и Мађаре него за Немце и Аустријанце, премда често по истој цени, Чешком радију није најавила да би могла за исте производе да уједначи квалитет.
Огорчење у посткомунистичким чланицама ЕУ због тога што су истоимени производи код њих горег квалитета и другачијег састава доспело је већ до Брисела, пошто су земље Вишеградске четворке прво, након тих тестова, организовале самит посвећен дуплим аршинима у жељи да њихове земље не буду канте за смеће ЕУ.
Крајем јула, после састанка са словачким премијером Робертом Фицом, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер признао је да проблем дуплих аршина постоји, да није безначајан и да њиме мора да се позабави ЕК, али да засад не види потребу да се доносе неке нове смернице.
– За мене је најважније да је ЕК признала проблем и да ће деловати да се он реши. Нема везе како ће га решавати. Свеједно ми је да ли је мачка црна или бела, главно је да лови мишеве – казао је Фицо после састанка с Јункером.
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић објаснио је за Потрошач да се роба различитог квалитета и састава а исте амбалаже може препознати по декларацији, па саветује купцима да обрате пажњу.
– Кад погледате декларацију видећете да је та роба из погона који су отворени у Пољској, Чешкој, Мађарској. Ми масовно то купујемо. Када потрошачи виде да на декларацији пише упутство или састав на српском језику или хрватском, македонском, онда знајте да је та роба за трећу земљу. Где је декларација на немачком, енглеском, француском, шпанском, онда знајте да роба долази из матичних погона – каже Паповић.
Председник НОПС-а је још једном напоменуо да је проблем у Србији и то што се квалитет робе не контролише довољно, пре свега због недостатка кадрова.
– Више пута смо упозоравали на ове проблеме. Велики је притисак увозничког лобија и произвођача. Много од тих произвођача, номинални произвођачи који се налазе у Белгији, Холандији, Француској, имају веће буџете него што је буџет Србије и већи буџет него што имају и Мађарска, Чешка, Словачка – каже Паповић.
Европска комисија је, да подсетимо, још пре две године донела одлуку да не сме бити дискриминације потрошача по било ком основу, па ће номинални произвођачи морати исте производе да пласирају на тржиште овде. Међутим, према речима Паповића, наш проблем је што имамо прописе који често иду на нашу штету.
– Ако су правилници о квалитету такви да никога не можете да отерате са тржишта, чему и ова прича. Код нас не постоји лабораторија која би могла да детектује да ли је у сиру млечна или биљна масноћа, због чега су неке анализе морале да се раде у Француској или Немачкој.
Извор: Политика
