Ако сте уговорили да робу платите на одложено, а желите да одустанете – имате право на то у року од 14 дана. – Они који користе готовину, по прописима, немају такву могућност.
Kупили сте намештај на рате, прекривач од меморијске пене, посуђе или козметику на презентацији коју је фирма организовала у ресторану. Потписали уговор и отишли кући где сте схватили да је одлука о куповини била исхитрена.
Ако сте уговорили да робу платите на рате а желите да одустанете – имате право на то у року од 14 дана.
По важећим прописима, иако се о томе мало зна, већа права имају они који плаћају на одложено него у кешу.
Исто важи и када сте се са трговцем договорили да ћете намештај, обућу или летовање измиривати на рате било путем чекова, било административне забране или потрошачког кредита. Међутим, то је само слово на папиру и тешко да ће вам иједан трговац изаћи у сусрет.
– Главни разлог је то што се нико овим проблемом не бави. Ни НБС, чија ово није надлежност, по прописима, ни министарство трговине, које је ово питање морало да реши одавно – упозорава Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС), додајући да је све више притужби грађана јер се данас у Србији практично све продаје на одложено.
Паповић објашњава да Закон о заштити корисника финансијских услуга, који је ступио на снагу 2011. године, садржи и одредбе које се односе на финансијску погодбу, односно продају са отплатама на рате. Овакав вид продаје претежно се уговара када је цена прилично висока. Том приликом потрошачи се често одлучују да уговоре и потрошачки кредит. Ови прописи су на страни потрошача и нуде могућност да се од такве куповине одустане, и то у року од 14 дана, тако што ће вратити робу. Међутим, наш саговорник истиче да се у пракси овај пропис практично уопште не поштује.
– Чак и када им се обрате потрошачка удружења, остају при ставу да немају обавезу да купцу омогуће одустанак од уговора. У тим случајевима, последња инстанца за грађане је покретање судског поступка – каже Горан Паповић, додајући да се поставља питање због чега је и даље судски поступак у тим ситуацијама најчешћа и једина опција и да ли је Министарство трговине урадило све што је у њиховој надлежности како би овакав епилог потрошачког проблема био сведен на најмању меру.
Наш саговорник каже да ова питања постављају због тога што је Законом о заштити корисника финансијских услуга предвиђено да контролу над овим врстама трансакција има Министарство трговине. НОПС посебно истиче члан 47. став 4. који прописује да министар трговине ближе прописује облик и на садржину обрасца понуде финансијске погодбе (плаћање на рате).
– Ова обавеза не поштује се већ шест година, нису донета подзаконска акта која би одредила процедуру. То је широм отворило врата својевољном понашању трговаца који са потрошачима уговарају одложено плаћање. Свесни су да неће сносити санкције уколико му касније одбију захтев да одустане од куповине – каже наш саговорник. Истиче да НОПС, који се годинама бави заштитом права и интереса потрошача, може да констатује да и даље постоје велики проблеми.
– Недопустиво је да су поједине одредбе закона „мртво слово на папиру” управо због неажурности надлежних институција које су у обавези да поступају и омогуће његову примену. Зато не можемо позвати на одговорност само трговце. Посредна кривица је на Министарству трговине које није испунило своје обавезе.
Извор: Политика
