Потрошачке организације немају пара ни за контролу ћевапа, а камоли за озбиљнија тестирања. Последње смо радили 2011. године а има много разлога да такве акције поновимо, тврди Горан Паповић, из НОПС-а.
Да би били сигурни у квалитет хране и других производа које купујемо, потребно је да буде што више независних анализа. Последње такво испитивање у Србији рађено је пре пет година, јер у буџету предвиђеном за финансирање удружења за заштиту потрошача нема новца за те намене, тврди Горан Паповић, председник Националне организације за заштиту потрошача (НОПС).
Став НОПС-а је да би многи потрошачки проблеми могли да буду решени када би поново био активиран прекршајни налог. То заправо значи да би у свакој прилици када трговац не испоштује процедуру тржишни инспектор имао овлашћење да му изрекне новчану казну. Рецимо, за очигледне прекршаје попут неистицања цене, различите цене на каси и рафу или непоштовања рока за одговор на рекламацију... А таквих примера је све више, тврди наш саговорник.
– Помињем ћевапе јер ту имамо тако очигледну превару. По правилнику о квалитету ћевап и пљескавица се праве од чистог меса, али знамо да купци то не добијају. То је само један пример, много је тога што треба урадити. Посебно су важне контроле робе која долази са Далеког истока. Али новца за то нема – каже наш саговорник.
Тржишна инспекција већ дуго нема исте надлежности као раније, а трговцима иде у корист преоптерећеност судова и спорови који често застаревају. Чињеница је да ће се ретко ко од грађана упустити у покретање тужбе због спора око пара обуће, замене мобилног телефона а још мање око неисправне хране и ситних трговачких превара. Они и сада могу да буду кажњени износом од 300.000 до два милиона динара, али случајеви иду на суд.
– Ми већ дуго тражимо да казне буду мање, од 50.000 до 100.000 динара. Судови би били растерећени, а средства од казни могла би да иду у буџет и добро се искористе. Ефекат на трговце и све оне који не поштују закон одмах би се осетио а имали бисмо више независних испитивања – истиче Паповић, додајући да не жели да лицитира који би проценат из тог фонда могао да припадне потрошачким организацијама.
– Не знам, постојали су различити предлози. Све је боље од нуле. Али нема слуха за овај наш предлог па ће НОПС ускоро и званично затражити састанак са премијерком Аном Брнабић – каже Паповић.
Министар трговине Расим Љајић својевремено је рекао за „Политику” да је Закон о заштити потрошача усклађен са европским и да није могуће враћати надлежност инспекције на ниво пре доношења овог прописа, али да идеја о прекршајном налогу није лоша.
– За то сам да покушамо да уведемо прекршајне налоге, јер казне сигурно могу да буду ефикасне и да уведу ред тамо где га нема – рекао је Љајић, крајем прошле године, за наш лист.
Сваки прекршај трговца сада иде на суд. То је много случајева који по правилу застаревају и никада не буду наплаћени. У нацрту закона о заштити потрошача постојао је прекршајни налог, међутим, када је укинута колективна тужба, а и због журбе да се закон усвоји у предвиђеном року, ова клаузула је избачена, јер није било времена да се прецизније одреди и дефинише који би прекршаји били санкционисани.
Извор: Политика
