Спорни кекс произвела фирма „Свит фемили”.
Суперанализа кекса који је заустављен на хрватској граници показала вишак акриламида, због чега ће бити уништен, док га, према тврдњама из Министарства пољопривреде, на нашем тржишту нема.
Кекс који је прошле недеље заустављен на граници са Хрватском због повећане концентрације акриламида произвела је домаћа фирма „Свит фемили” из Београда, сазнаје „Политика”. Суперанализом је утврђено веће присуство ове потенцијално канцерогене материје, због чега ће производи бити уништени. Јуче смо коментар тражили од ове фирме, али до закључења броја нисмо добили одговор. Према информацијама са њиховог званичног сајта реч је, како наводе, о произвођачу најстаријег макробиотичког кекса на овим просторима који извози и у Црну Гору и Босну и Херцеговину, а производи кекс и за поједине домаће трговце попут „Делеза” и „Метроа” под њиховом приватном робном марком. Према информацијама из Министарства пољопривреде, производи из спорне серије нису пронађени на домаћем тржишту. Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, рекао је за наш лист да је јуче за Хрватску отишло без проблема пет испорука слаткиша из Србије и да због тога нема речи да је у питању блокада наших производа, нити да је на помолу трговински рат како су пренели поједини медији.
Домаћи кондитори су упознати са променама које доноси уредба Европске комисије о смањењу акриламида у храни и ускоро ће бити заказана седница групације на ову тему, сазнајемо. Вест о заустављању шест пошиљки крекера и кекса из Србије и око 20 камиона из Босне и Херцеговине, коју је јуче објавила „Политика”, пренели су сви значајнији медији у региону.
Зашто је блокада само шест пошиљки слаткиша распламсала страсти у региону. Иако се може посумњати да су наше комшије прибегле још једном бесцаринском маневру како би ослабиле конкуренцију, није реч само о томе. Намера Европске комисије, да у будућности храна коју купујемо садржи мање акриламида, у интересу је сваког купца не само слаткиша него и кафе, пекарских производа (хлеба, пецива) и посебно производа од кромпира (чипс) и житарица. Највећи удар ће сигурно бити на кондиторску индустрију. Према подацима из прошле године извоз слаткиша из наше земље скочио је за 20 одсто док је увоз пао. Расте извоз свих врста кондиторских производа, и то за четвртину, а највише кекса, бисквита и вафли (24 одсто). Највећа извозна тржишта су нам и даље бивше југословенске републике, а посебно Босна и Херцеговина. Стручњаци кажу да је од свих тржишта региона управо у Србији највећа конкуренција међу локалним регионалним и мултинационалним компанијама. Управо ови резултати и амбиције домаћих произвођача да се шире у региону поједине аналитичаре наводе на сумњу да је поступак Хрватске ипак нешто више од пуке бриге за здрављем потрошача. Тим пре што је спровођење уредбе Европске комисије у повоју и тек се очекује утврђивање нових референтних вредности за присуство акриламида.
И произвођачи у Босни и Херцеговини имају сличан проблем. Само неколико дана пошто је Хрватска санитарна инспекција зауставила шест пошиљки крекера и кекса, Агенција за безбедност хране БиХ је одржала састанак са кондиторима. У сарадњи са Спољнотрговинском комором, агенција их је упозорила да предузму све мере како би ови производи у будућности имали што мање акриламида, а тиме и бољи пролаз на тржиште ЕУ. Контроле су показале да је у производима који су блокирани на хрватској граници заиста било више акриламида од препоручене границе, а то је проблем који ће у будућности изгледа имати сви произвођачи из ове индустрије. Како је закључено на овом састанку, Агенција за безбедност хране Босне и Херцеговине ће преузети ту уредбу и тражити да се прописи за производњу хране без акриламида унесу у законску процедуру.
Акриламид је широј јавности постао познатији 2002. године када су га шведски научници пронашли у високим концентрацијама у печеној и прженој храни. Још 1994. године стављен је на листу потенцијално канцерогених материја за људе, а настаје приликом пржења и печења хране богате угљеним хидратима и мастима. Највише вредности су утврђене у чипсу, помфриту, тосту, крекерима, житарицама и какаоу у праху. Од тада је асортиман ових производа само растао, због чега је ЕУ ове године у августу донела уредбу и стратегију смањења ризика. Овој регулативи претходила су истраживања за смањење акриламида у храни. Највише се истраживања радило на прерађевинама кромпира и житарица. Утврђено је да су највећи проблем настанка акриламида, у ствари, шећери у храни, па је препоручено да се у производњи циљано користе сорте са мање шећера. Један од занимљивих података је, на пример, да се сушењем кромпира приликом пржења смањује количина акриламида јер се смањује време потребно за пржење. Кључна тачка у контроли количине ове материје је температура пржења, па је максимална препоручена 175 степени Целзијуса.
Међутим, из истраживања је јасно да ће се у будућности са акриламидима најтеже борити кондиторска индустрија. Да би смањила концентрације, ова индустрија ће морати у производњи бисквита и крекера, шећерне сирупе (глукозне и фруктозне) да замени сахарозом и да измени још неке технолошке процесе.
Станковић: Најугроженија деца
Проф. Иван Станковић, председник Савета за безбедност хране Србије, објашњава да тренутно постоји препорука Европске уније која је направљена за мониторинг и упутство произвођачима и предлог прописа који садржи референтне вредности акриламида у храни.
– Очекује се да ће ови прописи бити усвојени тек у априлу наредне године. У овом тренутку не постоји пропис у ЕУ који то уређује. Акриламид у храни би свакако требало смањити, како у индустрији тако и у домаћинству. Садрже га намирнице које су пржене и печене, а најугроженија су деца – каже Станковић.
У августу ове године званични Брисел је усвојио уредбу о успостављању мера и нивоа референтних вредности да би се смањило присуство акриламида у храни. Уредбу можете погледати ОВДЕ
Извор: Политика
