Борба за исти квалитет производа који се продају у источним и западним чланицама ЕУ биће тешка због великог утицаја индустрије.
Уколико Србија жели да се и њен глас чује у случају лошег квалитета производа које им продају мултинационалне компаније, потребно је да уради квалитетно истраживање које много тога може да промени. Ми деценијама причамо о овом проблему, али док немате црно на бело, нико вас не уважава.
Раније смо од представника ЕУ слушали да немамо разлога да се жалимо ако је производ безбедан за здравље, тј. ако нас произвођачи „не трују”. Сада, после неколико упоредник истраживања у Чешкој, Словачкој, Мађарској и Хрватској, Европски парламент је конкретније приступио овом проблему, каже у разговору за „Политику” Биљана Борзан, хрватска европарламентарка која је недавно именована и за известиоца ЕП за различит квалитет производа.
Хрватска политичарка постала је позната у читавом региону источне Европе када је објавила истраживање које је потврдило да више од половине производа у Хрватској има лошији квалитет у односу на исте у Немачкој.
– У наредних неколико месеци ћу се сусретати с разним организацијама потрошача, индустрије, као и са представницима из институција ЕУ, а након тога написати први предлог на који ће колеге заступници из ЕП дати амандмане. Мој посао је да усагласим различите позиције. Битка ће бити врло тешка јер се грађани ЕУ, који су под великим утицајем индустрије, опиру да уђу у тај пројект. Међутим, ми из источних држава збили смо редове.
Рекли сте да су смернице Европске комисије за решавање проблема квалитета за нове чланице недовољно амбициозне. Мислите ли да ЕК има начин да натера мултинационалне компаније да промене досадашњу праксу?
Наравно. Комисија мора проширити Директиву о непоштеним праксама и забранити дискриминацију дела грађана ЕУ. Овај проблем се због заједничког тржишта може решити само са нивоа Европске уније.
Ово је и политичко питање јер се различити аршини у квалитету производа тумаче и као симбол поделе ЕУ. Како то коментаришете?
Кад је наше истраживање било готово, одмах сам га послала у Европску комисију. Неколико недеља касније, председник ЕК Жан-Клод Јункер је у годишњем говору о стању у унији рекао да не сме бити грађана другог реда. Притом се позвао управо на резултате досадашњих истраживања. То је био снажан политички моменат који је показао како је вода дошла до грла и како европски челници више не могу окретати главу од чињенице да је ЕУ подељена.
Које земље су најдаље отишле у истеривању „правде”?
Прво истраживање објавила је Словачка још 2011. али Чешка је свакако предводница у овој борби јер њихова влада највише гура ово питање на већу. Мађарска је, такође, спровела истраживање. Што се тиче практичних резултата, хрватски грађани су профитирали на примеру „хип” кашица које је произвођач, после наших примедби, заменио квалитетнијим, у Чешкој се „пепси” обавезао да ће променити рецепт будући да су истраживања пронашла велике разлике у квалитету тог пића у Чешкој и Немачкој.
Да ли је два милиона евра, колико је у смерницама ЕК опредељено за упоређивање квалитета производа, довољно за овај сложен посао?
Није проблем у износу, већ у његовој намени. Дакле, та два милиона су резервисана за развој методологије за евентуално будуће истраживање. Међутим, методологија ничему не користи ако се не иде у само истраживање, дакле хемијске, сензорне и друге анализе.
На квалитет којих производа се купци у Хрватској, али и другим земљама жале?
Више од 80 одсто грађана Хрватске сматра да нас мултинационалне корпорације третирају као грађане другог реда. Већина то уверење базира на чињеници да су нешто конкретно приметили. Жале ми се највише управо на храну јер их то највише боли, али и на квалитет аутомобила, технике па чак и на пољопривредне препарате. Нажалост, анализе за те категорије производа значајно поскупљују истраживање па смо одлучили да уз храну тестирамо још и детерџенте и производе за личну хигијену. Истраживање је било прво у ЕУ које је обухватило и непрехрамбене производе. Највеће разлике пронађене су код детерџента „аријел” који има знатно слабији учинак на хрватском тржишту, а уз то, током прања, потребно је употребити много више прашка.
Каква је била реакција представника западних земаља у Европском парламенту после ваше иницијативе?
Били су у шоку. На почетку мандата, када бих успела да наметнем расправу на ову тему у Одбору за унутрашње тржиште и заштиту потрошача, подршку сам добијала само од колега из источних чланица. После објаве истраживања, значајно се променило и расположење код западних колега које су се почеле да се интересују. Посебно су их шокирали производи попут „вуди” виршли које на нашем тржишту уопште немају меса, или „нутеле” која има мање какаоа, „активија” воћног јогурта с мање воћа и слично.
Да ли је позивање мултинационалних компанија на различите потрошачке навике лицемерно. Изјавили сте да вам је после објављеног истраживања колега из Немачке рекао: „Нећете ваљда инсистирати да се за цело тржиште ЕУ раде исти производи, будући да постоје различити укуси, навике и очекивања купаца.”
Тај аргумент се донекле може разумети, али управо зато смо тестирали и непрехрамбене производе. Нико не може да каже да наши купци, рецимо, више воле детерџент који слабије пере, а скупљи је од немачког. За прехрамбене производе смо радили упоређивање цена баш зато што произвођачи тврде да је производ лошијег квалитета јер је јефтинији. Наравно, доказали смо да то уопште није тачно. Већина тестираних производа била је скупља у Хрватској.
Како је Толушићу пропала иницијатива
Били сте противник такозваних Толушићевих мера које су овог лета уздрмале цео регион, јер је Хрватска одлучила да драстично повећа цене увозних такси за пољопривредне производе који долазе ван ЕУ. Назвали сте их популистичким. Како видите све чешће варнице и међусобна ограничења у трговању између две земље?
Хрватска до краја 2019. мора да почне да примењује нову ЕУ регулативу о инспекцијама која ће увести строже контроле хране која улази у унију из трећих земаља. Али, министар Толушић је том послу приступио на једини начин на који зна, промовисањем самог себе. Наравно, није размишљао више од једног корака унапред и зато му је иницијатива пропала. Докле год Србија и друге земље не уђу на заједничко тржиште ЕУ, биће препрека у трговању – економских, политичких и фитосанитарних.
Извор: Политика
