Влада Србије усвојила је правилник о класификацији пшенице који предвиђа да се само висококвалитетно зрно те житарице може користити за људску исхрану, сазнаје "Блиц".
Разлог за доношење оваквог документа лежи у чињеници да се на српском тржишту није до сада правила селекција шта може од рода да се користи за производњу брашна, а шта за осталу употребу, што се одражавало и на квалитет произведеног хлеба. Тако је дошло до парадокса да се у земљи која је некада била препознатљива као произвођач добре пшенице једе хлеб лошег квалитета. То је достигло такве размере да стручњаци упозоравају да због велике потрошње ове намирнице 90 килограма годишње по становнику може значајно да угрози здравље нације. Извор "Блица" из Немањине 11 каже да је то достигло такве размере да је држава морала да реагује.
- Рећи у Србији, земљи традиционално добре пшенице, да хлеб није најбољег квалитета некада би се сматрало јересом. Али да је то данас реалност, показују многа истраживања стручњака, али и жалбе потрошача који су незадовољни квалитетом. Разлог за тако лоше оцене лежи у чињеници да држава није до сада разврставала пшеницу по квалитетним групама. Другим речима, приликом откупа пшенице цена није била већа за зрно које је за људску употребу од оног које је за друге сврхе. Зато паори немају мотив да сеју висококвалитетне сорте, већ се опредељују за оне које су нижег квалитета, што аутоматски значи да је и квалитет брашна и хлеба знатно лошији од оног који је у земљама ЕУ, где то правило постоји - објашњава наш саговорник.
Грамажа је мања од прописане, у хлебу је вишак воде, а састав специјалних врста често не одговара декларацији
Он додаје да су се зато ратари окренули сортама које уз нижа улагања дају веће приносе.
- Такво жито нема високу енергетску вредност, хлеб и пецива су лошијег квалитета, па пекаре из окружења увелико заобилазе наше брашно. Пример је Словенија, где смо чули да од нашег брашна тешко може да се направи квалитетан хлеб. И наше анализе показују да пекари користе брашна ниског квалитета, што се прикрива разноразним супстанцама, а што се одражава на здравље становништва. Због тога је Влада одлучила да дефинише правила игре - каже наш извор.
Да грађани Србије једу све лошији хлеб, потврђују и из удружења потрошача.
- У покушају да повећају профит, пекари обмањују грађане на више начина. Анализама је установљено да је грамажа често мања од прописане, да у хлебу има вишка воде, а састав специјалних врста хлеба често не одговара декларацији. Јавна је тајна да више од 50 одсто пекарске индустрије послује у сивој зони, а не постоји редовна контрола ни брашна и финалног производа. Зато имамо енормни број жалби потрошача. Грађани годишње потроше око 650.000 тона хлеба, према количинама, то је стратешки производ, намирница која се највише троши. У сиромашним земљама већа је потрошња, па стога треба више рачуна о исправности хлеба. Зато је неопходно да држава уведе класификацију шта је од пшенице за људску, а шта за животињску или другу употребу - напомиње Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.
Министар: Пшеница за људску употребу биће скупља у откупу
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић потврдио је сазнања "Блица".
- Држава је дефинисала правилник о разврставању пшенице по квалитетним групама. Он је на снази од 1. јануара, а први пут биће примењен од жетве 2018. године, односно јула месеца. Тада ће се јасно класификовати пшеница, односно направиће се разлика у цени између пшенице која је за људску исхрану и оне која се користи за друге сврхе. До сада се сва пшеница откупљивала по истој цени. Овим правимо вододелницу да бисмо сузбили сумње у квалитет хлеба. Дакле, пшеница која је намењена за људску употребу биће скупља - каже Недимовић.
Извор: Блиц
