Директор ЕПС-а Милорад Грчић формирао је Савет за заштиту потрошача - крајњих купаца електричне енергије, од седам чланова, након што је Министарство трговине покренуло поступак против Електропривреде Србије, на основу колективне тужбе Центра за заштиту потрошача Форум.
Вршилац дужности директора ЕПС-а Милорад Грчић одлучио је ових дана да унутар овог јавног предузећа први пут буде формиран Савет за заштиту потрошача - крајњих купаца електричне енергије, као и више Комисија за решавање приговора потрошача, а у којима су, како закон налаже, и представници евидентираних потрошачких удружења.
Одлуке су донете након што је Министарство трговине, туризма и телекомуникација покренуло поступак за заштиту колективног интереса потрошача, уважавајући разлоге у такозваној колективној тужби Центра за заштиту потрошача Форум, поднетој у име наводних "крадљиваца струје" из Ниша и неколико околних општина. Један од разлога за подношење ове тужбе је и непостојање Савета и Комисија, у којима мора да буде и представника потрошачких организација. Тужба је поднета против ЕПС Дистрибуције, као јавног предузећа које тргује струјом.
Према подацима Форума, у Нишу и околини је најмање 2.500 породица од краја 2015. године до данас остало без струје због наводне неовлашћене потрошње, односно "крађе струје". ЕПС Дистрибуција је такву потрошњу често констатовала "без присуства потрошача и доказа које закон захтева", а потом је одбијала да их прикључи на мрежу иако су испунили све законске услове, условљавајући прикључење измирењем застарелих дуговања, која, захваљујући и противуставним каматама, достижу и 900.000 динара по потрошачу. ЕПС Дистрибуција је по овом основу искључивала и домаћинства са бебама, болеснима и старима, што Закон о заштити потрошача забрањује. Неке од тих домаћинстава без струје проводе већ четврту или пету зиму, наводе у Форуму.
- Најновије одлуке ЕПС-а су последица наше колективне тужбе, односно одговор на њу. Имамо, рецимо, информацију да је након наше тужбе, а по налогу Министарства трговине, тржишни инспектор контролисао нишку Електродистрибуцију и написао пријаву због непостојања Комисије за решавање приговора, чиме се крши члан 83 Закона о заштити потрошача. Сада је, међутим, важно да формирање Савета, као и Комисија, не буде мртво слово на папиру, што би могло да се догоди, већ да та тела заиста функционишу. Због тога сам ових дана предложио Министарству трговине да одржи састанак свих чланова комисија које је именовало како би се уједначио поступак њиховог рада - каже за Данас Јован Јовановић, председник Форума и члан Савета за заштиту потрошача ЕПС-а, по одлуци в. д. директора ЕПС-а.
Грчић је, иначе, одлуком о образовању Савета за заштиту потрошача - крајњих купаца електричне енергије, у коју је Данас имао увид, именовао седам чланова, од којих је само Јовановић представник организација за заштиту потрошача. У одлуци коју је Грчић потписао наводи се да је он председник Савета, а један од чланова је и министар привреде Горан Кнежевић. Задатак овог стручног саветодавног тела ЕПС-а је да "анализира стање и предлаже мере и активности на унапређењу политике заштите права купаца електричне енергије, предлаже активности на унапређењу остваривања права крајњих купаца на уредно и непрекидно снабдевање електричном енергијом, као и да анализира извештаје о приговорима крајњих купаца и даје смернице за поступање".
Његовом одлуком о образовању комисија за решавање приговора физичких лица - крајњих купаца електричне енергије са правом на гарантовано снабдевање, у које смо такође имали увид, формира се шест комисија на територији целе Србије - у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву и ЕПС Снабдевању. У Комисијама је по пет чланова, од којих је само по један из потрошачких организација.
Форум, иначе, у колективној тужби којом се захтева привремено прикључење наводних крадљиваца струје, наводи да је ЕПС Дистрибуција злоупотребила институт неовлашћене потрошње са циљем да наплати застарела дуговања, у којима се налази и камата обрачуната комформном методом коју је Уставни суд 2012. године прогласио неуставном, а због које су ти дугови увећани и за преко 60 одсто. Закон о заштити потрошача забрањује да се укључење струје потрошачу "условљава плаћањем застарелих дуговања". По Закону о облигационим односима, комунални дугови застаревају у року од годину дана, након чега их јавна предузећа не могу судски наплатити.
У тужби се тврди да је циљ овакве злоупотребе и намера ЕПС Дистрибуције да на грађане пребаци сопствену обавезу замене бројила која нису баждарена дуже од 12 година, што их по Закону о метрологији чини неисправним. Мада је то њена обавеза, куповина новог бројила и плаћање његовог измештања на ново мерно место, коштала је "крадљивце струје" до 150.000 динара. Иако закон забрањује употребу таквих бројила, ЕПС Дистрибуција преко њих обрачунава и коришћење струје и износе наводне неовлашћене потрошње.
ЕПС Дистрибуција, наводи Форум, није поштовала ни одредбу Закона о заштити потрошача које забрањују да без струје остану домаћинства у којима "живи угрожени потрошач због узраста, посебних потреба или болести". Ово јавно предузеће је, такође, у свим спорним случајевима констатовало "неовлашћену потрошњу" искључиво на основу оштећене државне или дистрибутивне пломбе, а без провере да ли су након оштећења рачуни за струју након тога умањени, односно да ли је крађе струје уопште било, иако, према важећим прописима, она постоји када су те пломбе оштећене, "а под условом да се у контроли мерног уређаја утврди неправилност регистровања утрошене електричне енергије".
Комисије контролишу и запослене у ЕПС-у
Комисије, како се подсећа у одлуци, "анализирају и стручно обрађују" приговоре крајњих купаца електричне енергије са правом на гарантовано снабдевање, као и крајњих купаца којима је обустављена електрична енергија. Оне "предлажу мере превенције у циљу отклањања разлога за приговоре на рачуне за утрошену струју", те "мере превенције у циљу отклањања разлога за приговоре на обуставу испоруке струје". Оно што је, можда, најважније, јесте да Комисије "контролишу рад запослених који су овлашћени да поступају по приговорима крајњих корисника и дају смернице за поступање".
ЕПС остварио плус од шест милијарди динара
- У прошлој години остварили смо плус од шест милијарди динара, и на тај начин по други пут узастопно пословали позитивно. Треба нагласити и то да смо у 2017. години повећали наплату струје за око пет одсто и производњу угља у Колубари и Костолцу за нешто више од четири одсто - изјавио је јуче Милорад Грчић, в. д. директора Електропривреде Србије. Он је додао да је прошле године почела и изградња новог блока Б3 у Термоелектрани "Костолац" снаге од 350 мегавата као и да је потписан уговор за изградњу ветропарка у Костолцу.
Извор: Данас
