Да би заштита потрошача у Србији достигла ниво западних европских држава, требало би вратити колективну тужбу као могућност заштите права већег броја грађана одједном.
Предности колективне заштите су огромне. Рецимо, актуелан проблем са незаконитом наплатом накнада за обраду кредита или бројних приговора на рачун оператера мобилне телефоније могли би да буду решени брже и јефтиније.
"Уместо, рецимо 300 појединачних тужби и исто толико судија, имали бисмо једну једину којом би били обухваћени сви угрожени потрошачи на идентичан начин", каже Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) и подсећа да је Уставни суд још 2012. укинуо одредбе Закона о парничном поступку који је омогућавао колективну тужбу. Истиче да постојећи механизам заштите колективних интереса потрошача не пружа довољан и ефикасан приступ правди за широк спектар грађана, али не искључиво потрошача, већ и запослених у мањим предузећима који желе да поднесу колективне захтеве.
Али, ово није само проблем Србије. Већину земаља југоисточне Европе карактеришу скромно спровођење колективне заштите и судске праксе, констатовано је недавно на регионалном састанку у Скопљу, на коме се говорило о овој теми.
Из анализе, која је спроведена у овим државама, могу се навести заједничке препреке за адекватно спровођење колективне заштите - скупи и дуготрајни судски поступци и недостатак јавне финансијске помоћи. Уз то, потрошачке организације раде са ограниченим буџетима и бројем људи, а примећен је и недостатак искусних и квалификованих судија. Међу потрошачима такође не постоји свест да имају право на колективно обештећење.
Препорука овог регионалног скупа јесте да се озбиљније приступи овом проблему. Земље југоисточне Европе треба да осигурају да су потрошачи свесни својих права на колективну надокнаду тако да их могу користити сваки дан. То се може постићи редовним потрошачким кампањама, информисањем грађана о њиховим правима...
Паралелно са тим, треба успоставити правни оквир за колективну потрошачку заштиту и јасан систем за финансирање потрошачких организација као легитимног заступника потрошача у колективним споровима.
"Тренутно потрошачке организације у овим земљама добијају скромне финансијске подстицаје од својих влада. Ти подстицаји нису довољни за одрживи рад, за мотивацију да покрену поступак колективне заштите као и да имају финансијски потенцијал у случају да изгубе колективни спор", каже Николић, који је био један од представника Србије на овом скупу у Македонији. Он истиче да треба размотрити увођење, али и даљи развој потрошачког образовања у основним и средњим школама. Поред тога, у свим земљама југоисточне Европе постоји потреба за адекватном обуком особља надлежних институција, које су директно укључене у колективно обештећење, којима очигледно недостаје искуство.
"На крају, можемо рећи да правни оквир, недостатак финансијских и људских ресурса, стварају негативно окружење за колективну заштиту потрошача у земљама региона", истиче Николић.
Када говоре о колективној тужби, у потрошачким организацијама често помињу колеге из португалске организације ДЕКО. Још пре 20 година, ДЕКО је покренуо прву колективну тужбу против једног оператера мобилне телефоније и добио га на суду јер је наплаћивао разговоре који нису остварени. Епилог тог случаја био је да је цела земља телефонирала бесплатно месец дана.
Од када је Уставни суд поједине одредбе Закона о парничном поступку, које су регулисале ову материју, прогласио неуставним, НОПС се залаже за измене закона о заштити потрошача, како би колективна заштита и обештећења били враћени у наш правни систем. Из тог разлога, НОПС се укључио у велики регионални пројекат који финансира немачки ГИЗ, а који има за циљ управо ово о чему говори. Регионални пројекат "Унапређење колективног обештећења за потрошаче у југоисточној Европи" почео је да се спроводи 1. јануара прошле године, трајаће 22 месеца и покриваће земље западног Балкана. Циљ пројекта је јачање регионалне сарадње у области унапређења колективног обештећења за потрошаче у југоисточној Европи.
Извор: Политика
