Прве анализе крећу већ у мају, тестирања ће се обављати током лета, а осим хране контролисаће се и производи за личну хигијену, козметика и детерџенти.
Европска унија је у буџету за ову годину обезбедила 800.000 евра за финансирање пројекта контроле хране и непрехрамбених производа. Ова одлука уследила је после притиска земаља источне Европе које тврде да се на овим тржиштима пласирају производи лошијег квалитета него у западним земљама. Европска унија се иначе још крајем прошле године обавезала да ће радити на развоју методологије за истраживање квалитета производа и позвала је државе чланице да се укључе. Иако је комисија у ове сврхе определила два милиона евра, издвојено је мање од половине, а на конкурс за доделу ових средстава јавило се 16 земаља Европске уније. Према речима Биљане Борзан, хрватске представнице у Европском парламенту, Хрватска није међу тим земљама иако се у анкети, која је тамо спроведена, чак 80 одсто грађана изјаснило да сматра да су грађани другог реда и да им се продају мање квалитетни производи.
– Нисам хтела да дођемо у ситуацију да комисија развије методологију за истраживање, а да не обави тестирања. Зато смо осигурали подршку за пројекат тестирања у Одбору за унутрашње тржиште и заштиту потрошача. Пројекту је додељено 800.000 евра и већ у мају крећу прве анализе. Захтевали смо да се обухвати и много категорија непрехрамбених производа, за које су анализе много скупе и које до сада нисмо могли да финансирамо кроз истраживање за Хрватску и Немачку – изјавила је Борзанова. Тестирања квалитета производа радиће се током лета, а први резултати очекују се крајем године. Планирано је да се прво контролише храна, па онда производи за личну хигијену, козметика и детерџенти.
Борзанова је у саопштењу, послатом нашој редакцији, навела да ће упоредо са овим пројектом кренути и измена закона на нивоу Европске уније.
– Као известилац Европског парламента за квалитет прехрамбених производа припремам и документ по коме ће комисија предложити нови закон. Блиско сарађујемо и са повереницом за заштиту потрошача Вером Јоуровом. Верујем да ће резултати европског истраживања бити снажан подстрек за што строжи и ефикаснији закон – каже Борзанова.
У истраживању, које је спроведено у Хрватској, више од 80 одсто испитаника сматра да их мултинационалне корпорације третирају као грађане другог реда. Жалили су се највише на храну, али и на квалитет аутомобила, технике па чак и на пољопривредне препарате. Ово истраживање је било прво у ЕУ које је обухватило и непрехрамбене производе. Највеће разлике пронађене су код детерџента „аријел” који, како се испоставило, има знатно слабији квалитет на хрватском тржишту. Како је за наш лист раније изјавила Биљана Борзан ово истраживање је послато у Европску комисију, а председник ЕК Жан-Клод Јункер, у годишњем говору о стању у Унији, рекао је да не сме бити грађана другог реда што је био, како је објаснила, снажан политички моменат.
Прво истраживање о квалитету хране објавила је Словачка, још 2011, али Чешка је највише заслужна, јер њихова влада највише гура ово питање на већу, као и Мађарска, која је урадила истраживање квалитета намерница на њиховом тржишту.
Вест да се у Европском парламенту отишло још даље, и да постоји воља да се стане на пут продаји исте робне марке различитог квалитета у земљама ЕУ, обрадовала је купце и у Србији. О овој теми се и код нас годинама говори, али све је остало на искуствима потрошача, који су имали прилику да купе производе великих мултинационалних компанија негде на Западу и код нас и схвате да је разлика више него очигледна. Да би наше тржиште могло да се нађе у истој равни са осталим земљама ЕУ потребно је да се за почетак ураде слична истраживања, за која и даље нема новца. Према подацима овдашњих потрошачких организација, грађани се и даље жале на овај проблем и инсистирају да се уради неко упоредно испитивање, које код нас никада није обављено. Познато је да роба лошијег квалитета, па чак и брендови најпознатијих светских компанија, до наших купаца стиже углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске, где имају развијену производњу намењену за становништво овог дела Европе.
Извор: Политика
