25. 11. 2024.

Председник Националне организације потрошача Србије НОПС Горан Паповић сматра да ова непоштена трговачка пракса мора да се санкционише законом.

Многе је ових дана забринула фотографија гајбица парадајза снимљена наводно на Кванташкој пијаци у Београду на чијој декларацији, поред назива производа, године бербе, имена турског извозника и српског увозника, стоји и стравично упозорење: "Кора није за људску исхрану"!

Ово, како тврде стручњаци, значи да је производ затрован пестицидима и опасан по људско здравље, али да тога, нажалост, има на свакој пијаци у Србији. Народ то једе јер не зна да му то угрожава здравље!

Председник Националне организације потрошача Србије НОПС Горан Паповић сматра да ова непоштена трговачка пракса мора да се санкционише законом.
- Када је кора попрскана пестицидима, наравно да није за људску исхрану јер је отровна и опасна по здравље, али грађани не знају шта купују и не сумњају да кору парадајза не смеју да једу! Већина парадајза се увози из Турске и Албаније и да би задржао свежину од паковања до продаје, што све може да траје и до три месеца, они га прскају специфичним отровима. Зато данас парадајз и изгледа тако пластично, док непрскани домаћи парадајз иструне и појави му се буђ након једног дана ако није у фрижидеру. Морамо боље да контролишемо шта увозимо и да уведемо додатне анализе - сматра Паповић и оддаје да нико не зна колико су отровног воћа и поврћа грађани већ појели.


Агроекономиста Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета непријатно је изненађен да се тако нешто дешава.
- Не могу да верујем како је уопште могло да уђе у нашу земљу нешто на чему стоји да није за људску исхрану! Такве ствари не смеју да се дешавају. Док нисам видео слику да се стварно ради о парадајзу, посумњао сам да су у питању поморанџе или лимун, јер њихова кора није за јело, али ово је стварно страшно - изричит је Шеварлић.

Зрелој боји воћа и поврћа доста доприноси забрањени биљни отров "етрел". Воће и поврће са његовом употребом брзо сазри, али нема никакав укус.

Многи га набављају на црно из земаља у окружењу, али се може наручити и у појединим пољопривредним апотекама, које га набављају илегалним каналима.

 

Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде, која је задужена за контролу воћа и поврћа на граници, саопштила је, међутим, да је парадајз који је увезла фирма „Милић агруми” из Београда безбедан и да је прошао све увозне контроле. Огласио се и увозник који тврди да је парадајз потпуно исправан и да је грешком декларација намењена агрумима завршила на овом поврћу.

Парадајз са спорном декларацију увезен је из Турске 24. марта, и то у количини од 21,7 тона. Грaнични фитoсaнитaрни инспeктoр је после обављених анализа 29. марта дoнeo рeшeњe o дoзвoљeнoм увoзу и стaвљaњу у прoмeт.

Инспектори кажу да су трагом фотографије, објављене на друштвеним мрежама, која је наводно снимљена на Кванташу, проверили увозника, али да на тој пијаци нису пронашли парадајз са етикетом која је изазвала панику међу купцима.

 

Извор: Телеграф

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS