Да ли ће надлежни коначно увести ред на тржиште беби опреме у Србији и олакшати родитељима одгајање деце? Први пут, после 12 година од оснивања, Комисија за заштиту конкуренције недавно је ненајављено покуцала на врата неких великих увозника и дистрибутера опреме за бебе.
У том увиђају, како кажу, основано су претпоставили да су та привредна друштва повредила конкуренцију, закључујући тзв. рестриктивне споразуме, којима су утврђиване цене у малопродаји. У Комисији истичу да сада раде анализу тржишта беби опреме, што може покренути још поступака.
Увозници и дистрибутери беби опреме први пут су на тапету Комисије за заштиту конкуренције. На то су их, кажу, подстакле медијске приче о томе да је беби опрема у Србији скупа.
Нису реаговали више од деценије, јер су, како објашњавају, тек у последњих неколико година кадровски ојачали и стекли довољно знања о специфичној области.
Недавно су проверавали две фирме за које сумњају да су закључујући тзв. рестриктивне споразуме повредиле конкуренцију.
"Они који су највећи, углавном увозници и дистрибутери одређених роба, у овом случају беби опреме, се договарају са добављачима или малопродајом о утврђивању тзв. минималне цене, што практично доводи до немогућности да малопродавац утврди цену која је испод утврђене минималне цене, значи њему се не оставља простор да зарад већег обима продаје понуди купцима јефтинију и квалитетнију робу", каже Гордана Булатовић из Комисије за заштиту конкуренције.
Главни разлог што је беби опрема у Србији "непристојно скупа" је увознички лоби, годинама већ тврде из Националне организације потрошача.
"Да се провери колико њих, ти генерални увозници, генерални дистрибутери, овлашћени заступници, имају своје сестринске фирме напољу. Оне праве папире какви одговарају царини, кад погледате стварно да ли је то фактура од произвођача, не није, то је фактура од њихове сестринске фирме. У њиховим папирима је изузетно мала маржа. Интернет је доступан сваком, можете да погледате колике су номиналне цене код произвођача, овде се маржа креће од 70 до 140 посто", истиче Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије.
Тврди и да Министарство трговине, упркос законској обавези, не прати и не анализира кретање цена, осим цене хлеба.
"Кад питате Министарство због чега се ви не борите против виших цена, рећи ће па ово је слободно тржиште, а кад поставите питање шта је то слободно тржиште, онда видите да слободно тржиште у Србији не постоји, да је заправо тржиште у Србији затворено, закључано тиме што је изузетно јак увознички лоби", додаје Паповић.
У Министарству трговине, туризма и телекомуникација истичу да је формирање цена на тржишту слободно - осим у одређеним сегментима као што су цене брашна.
"За то постоји уредба, значи сваки пут када држава реагује мора да постоји пропис којим ће она ограничити цену одређеног производа. Тренутно стање је такво да не постоји основ да ограничимо цену производа на тржишту, не само беби опреме, него и других производа. Потрошач бира у који ће продајни објекат ући", наводи Невена Праизовић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
Огорчени ценама беби опреме у Србији, неки родитељи спремни су да пређу и по неколико стотина километара, како би ван граница земље исту ствар платили много повољније. У Мађарској, на пример, најчешће купују креветац, колица, хранилицу, ауто-седиште.
"У неким случајевима могу чак на граници да врате ПДВ, чак и када не врате, кажу да им је повољније. Врло се често иде у Хрватску, чак и по кашице, исто тако гардеробу. Када је овде стопа ПДВ-а била 18 посто, а у Бугарској 23 посто, опет им је било јефтиније да купују тамо него у Србији", каже Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ".
Напомиње да је у земљама у којима су веће плате него у Србији, беби опрема некада чак и дупло јефтинија него код нас.
Извор: РТС
