ПОЗИВ ЗА ПОТРОШАЧЕ
Позивамо све потрошаче који уоче неправилности по основу новог Правилника о декларисању, који је ступио на снагу 15. јуна 2018., да нам пошаљу фотографије спорних декларација
ПРАВИЛНИК О ДЕКЛАРИСАЊУ, ОЗНАЧАВАЊУ И РЕКЛАМИРАЊУ ХРАНЕ: Правилник је ступио на снагу 16. марта 2017. године, а примењиваће се од 15. јуна 2018. године, како би се произвођачи припремили за нове стандарде.
У процесу производње прехрамбених производа неопходно је контролисање сваке фазе тог процесу да би храна била безбедна, оценили су Ненад Будимовић, секретар Удружења за пољопривреду у Привредној комори Србије и Бошко Гавовић, директор Сертификационог и контролног тела.
На недавно одржаној конференцији "Шта једемо" речено је да се новим Правилником о декларисању, означавању и рекламирању хране ("Сл. гласник РС", бр. 19/2017 - даље: Правилник) уводи пракса поштеног информисања грађана". Тај Правилник почеће да се примењује 15. јуна 2018. године да би се произвођачи припремили за нове стандарде.
Ненад Будимовић указао је да нови Правилник не значи да се сада не поступа по важећим правилима. Што се тиче хемијског састава производа, можемо бити сигурни у декларације, додаје он, али треба водити рачуна у примарној производњи о употреби пестицида или стимуланса раста, а касније и о чувању прехрамбених производа.
„Контролисање сваке фазе у процесу производње сваког прехрамбеног производа - то нам је циљ“, казао је Будимовић.
Бошко Гавовић каже да је кад говоримо о квалитету хране „стуб темељац“ безбедност хране. „Оно што је најважније јесте да храна буде безбедна“, казао је.
Све фазе у ланцу прозводње морају бити испитане и по Закону у Србији оне и јесу испитане, додао је. Проблем је, међутим, ограничен број инспектора, а у неким видовима производње негде постоји и спрега између државе и приватног сектора.
Он је оценио да код произвођача још није довољно развијена свест о значају сертификата и да се тај процес спроводи обично за захтев купаца или приликом извоза или на захтев великих трговинскх ланаца. „Али домаће тржиште не треба да буде другог реда, већ исти захтеви који су за извоз и ми треба да их постављамо као конзументи и као домаће тржиште, да бисмо имали здраву храну“, упозорио је Гавовић.
Будимовић је такође истакао да је битно да произвођачи и прерађивачи схвате значај тога зашто се нешто сертификује и контролише.
Зоран Николић, из Удружења потрошача, реао је да у погледу декларација, питањ је да ли је производ онакав какав је декларисан.
„На питању ражаног хлеба, на пример, питање је да ли постоји лабораторија у Србији која може да детектује да ли је количина ражаног брашна у хлебу заиста 30 одсто како је декларисано. То је суштинско питање, милсим да немамо проблема у декларисању, него да ли је производ такав какав је декларисан“, казао је он.
Николић је оценио да се тај проблем може решити „ненајављеним контролама“ које би утврдиле да ли је производ онакав какав је требало да буде.
