Најповољнији, чудесни, милионски кредити, детерџенти који најбоље чисте и одмашћују, прашкови од којих је веш бељи од најбељег, мармеладе, кремови, намази и разни слаткиши укуснији од свих осталих, а препарати помпезних назива лече баш све!
Тај савршени свет постоји само у рекламама, а произвођачи и трговински ланци не презају да обмањују потрошаче, немилице крше Закон о оглашавању, само да се домогну купаца. Удружења за заштиту потрошача сматрају да компаније користе ситуацију, јер знају да се законске регулативе у пракси не примењују, па казне - нема.
У трци до потрошача, маркетиншки стручњаци не презају од неистина, полуистина, неморалних, неукусних, па и забрањених илустрација. По речима Горана Паповића из Националне организације потрошача, постоје закони о заштити купаца, оглашавању, Правилник о декларисању, означавању и рекламирању, али је велики проблем што се правила у пракси не примењују, а инспекцијски органи не функционишу.
- Неопходно је формирање генералног инспектората који ће спречити садашњу ситуацију да се пребацују надлежности са једне на другу инспекцију - каже Паповић. - Постоје озбиљне злоупотребе јавних личности и деце у рекламирању, као и пласирање нетачних информација и полуистина. Само је 15.000 разних препарата, лекова и суплемената, чијим се рекламирањем озбиљно крши закон. Питање је зашто се већ деценијама одбија формирање генералног инспектората и чији је то интерес.
Да највећи број реклама није у складу са Законом о оглашавању, тврди и Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.
- Код нас се, рецимо, несметано и масовно рекламира нездрава храна за децу, која садржи масти, шећер, соли, изнад граница препоручених од Светске здравствене организације - каже Богосављевић.
- Та пракса није у складу са правилима ЕУ, са којима тежимо да ускладимо и нашу регулативу. Такве рекламе врше психолошки притисак на децу да производ пожеле, а на родитеље да их купују. Масовно коришћење лекара у сврху препоруке неких производа је недопустиво и супротно закону и етичким нормама здравствених радника.
Закон се немилице крши када је реч о рекламирању хигијенских препарата и кућне хемије. "Моје бело, није као твоје бело", свакако нису у складу са правилима.
- Такозвано упоређујуће рекламирање је забрањено - каже Богосављевић. - Често се у пракси користе рекламне пароле, како је извесни препарат, крема, детерџент, прашак бољи, квалитетнији од свих других, а без озбиљних анализа које то могу и да потврде. Трговински ланци, такође, имају навику да рекламирају производе као врхунске, без истраживања која поткрепљују тврдње. У питању је непоштена трговинска пракса.
Како каже, одговорност што се закони и регулативе не примењују у потпуности је и на произвођачима, државним органима, средствима информисања, стручним удружењима.
ИНСПЕКЦИЈА
Закон о оглашавању забрањује све огласе који доводе у заблуду потрошача. Тржишна инспекција има надлежност да по пријави, или по службеној дужности, реагује и забрани такво рекламирање. У зависности од тога какав се производ рекламира, надлежности су подељене између тржишне, здравствене, санитарне, ветеринарске, пољопривредне инспекције, па и Ратела.
Извор: Каматица
