Враћа се колективна заштита у Србију

НОПС је охрабрен јасним закључком Министарства правде о неопходности враћања колективне заштите потрошача у судски систем.

Након што је Уставни суд Републике Србије 2013. године прогласио неуставним одредбе Закона о парничном поступку које регулишу област колективне заштите, зато што наведени закон није експлицитно дефинисао концепт колективног обештећења, колективна заштита потрошача поверена је Министарству трговине. Према постојећем законском решењу надлежни орган управе је овлашћен да покрене управни поступак, чиме је покретање ограничено само на један ентитет, који покреће процедуру или по службеној дужности или на захтев овлашћених тела и процењује да ли је било повреде колективног интереса. У пракси то значи да колективна заштита потрошача зависи од дискреционих одлука званичника надлежног министарства.

Шта је колективна заштита

То је повреда законских права више потрошача који су угрожени на исти начин и од стране Истог трговца. Позната и као групна или колективна тужба која омогућава организацијама потрошача да заступају интересе оштећених потрошача пред надлежним судом.

Зашто нам је потребна колективна заштита

Приступ правди чак и у случају повреде права потрошача и претрпљене штете, велика већина потрошача не би тражила правду појединачно, првенствено због трајања и трошкова судског поступка. Оваква ситуација није неправедна само према потрошачима или свим коректним трговцима, већ и посредно охрабрује непоштену пословну праксу.

Област примене

Колективна заштита ефикасно је примењива у бројним ситуацијама попут неисправних производа, неправичних уговорних одредби или заштите приватности података.

Потреба

Према релевантним показатељима већина потрошача одмах би се прикључила свим другима који су оштећени на исти начин и/или претрпели исту штету.

Примери успешне колективне заштите

Током 2010. године, организација потрошача из Шпаније (OCU) покренула је колективну заштиту потрошача против FESCA-Endesa због озбиљних пропуста у испоруци електричне енергије које је довело до потпуног прекида у испоруци услуге за више од 300.000 потрошача. Накнада је укључила попуст од 10% сваком кориснику уз додатну значајну финансијску накнаду од 122 до 300 евра у зависности од дужине нестанка ел. енергије.

Последњи у низу успешних примера колективне заштите потрошача односи се на добро познату аферу у вези лажирања емисије штетних гасова, тзв. dieselgate. Чланице BEUC - а из Белгије, Италије, Португала и Шпаније покренуле су колективну заштиту потрошача у својим земљама у име власника VW аутомобила.