Иста продавница, исти производ, само различита земља и потпуно другачија цена, а скоро по правилу, у Србији увек виша. Каматица је, на лицу места, упоређивала идентичне производе у Србији и Немачкој, а закључак је да се неки производи у Немачкој могу купити и за три пута мање новца него код нас, та разлика се највише види у производима намењеним бебама и малој деци.
Упоређујући цене великих иностраних ланаца уочили смо да су највеће разлике у ценама код хране за бебе старије од четири месеца. Док је код нас, у зависности од врсте хране, теглица коштала и до 219 динара, у Немачкој је храна тог истог произвођача 0,75 центи или у нашој валути, 90 динара. Дечије сокове у Немачкој маме плаћају у просеку 0,75 центи (90 динара), док су код нас на снижењу 149, а редовна цена је чак 179 динара. Додатне потрепштине попут пумпица у нашим продавницама коштају 6.000 динара док је исти тај производ у Немачким радњама свега 29,95 евра.
„Јак увознички лоби, огромне марже и држава која ништа не ради, то су три основна разлога зашто су цене код нас, у истом ланцу продавница, веће него у богатијим земљама. Трговци су се овде само уклопили, виде да колику год цену ставе, све им пролази“, сматра Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. Према проценама ове организације трговачке марже крећу се од 40 па све до 140 процената и не постоји здрава конкуренција.
„Докле год имате некога из Привредне коморе Србије ко каже да трговци већ сада раде са ниским маржама и да долазак нових великих трговачких ланаца неће донети и ниже цене, шта уопште можемо да очекујемо? Зашто би тај трговац уопште спустио цене, кад види шта му државни званичници поручују“, каже Горан Паповић за Каматицу. Он још и додаје да се најбоље види колике су трговачке марже ако се зна колика је цена произвођача, а онда погледа она у продавници, а ту су разлике најчеће, веома велике.
Просечна зарада у Србији је око 50.000 динара (416 евра), док је у Немчкој око 2.000 евра. У разлици између те две цифра стаје и питање – како је могуће у земљи са нижим платама продавати скупље производе, него у државу у којој су плате веће и до четири пута?
„Економског оправдања нема, али цене се формирају слободно, код нас се користи максимална профитна стопа, а то је уреду и за државу, јер она тако узима већи ПДВ и пуни буџет“, прича Петар Богосављевић, из Покрета за заштиту потрошача Србије. Он још и додаје да би удружења потрошача можда и могла нешто да поправе када би била уједињена, а тврди да су нека од њих и парадржавне институције.
Да ланац продавница који смо ми посетили није усамљен када су разлике у ценама у питању, потврђује и пример робне куће која се бави продајом намештаја и ствари за домаћинство.
Тако на пример, подне облоге за башту или терасу у Србији ће потрошачи морати да издвоје 3.085 динара за метар квадратни, док исти тај производ Немачки купац плаћа 19,99 евра по метру квадратном, или 2.399 динара.
Извор: Каматица
