„Самсунг” и „Епл” кажњени у Италији са десет милиона евра јер су успоравали рад мобилних телефона како би потрошачи куповали нове и скупље.
Суд у Италији недавно је казнио „Самсунг” и „Епл” са по пет милиона евра јер су планирано успоравали уређаје да би корисници куповали нове моделе.
Поводом најновије пресуде у Италији, којом су кажњене компаније практично наводиле потрошаче да купе новије моделе, јуче су се огласили и заштитници потрошача на нивоу ЕУ. Хрватска заступница у Одбору за унутрашње тржиште и заштиту потрошача Биљана Борзан послала је јуче апел Европској комисији да се хитно забрани „програмирано” кварење уређаја у Европској унији.
– Многи од нас су доживели да нам се уређај поквари одмах по истеку гаранције, док модели наших родитеља још раде – рекла је Борзанова, а преносе хрватски медији.
Италија је иначе ова два произвођача прошле недеље казнила с десет односно пет милиона евра јер су, како је утврђено, намерно успоравали своје уређаје, и то у тренутку када су корисници преузимали нови оперативни систем. Према писању „Гардијана”, представник за медије „Самсунга” изјавио је да је та компанија незадовољна овом одлуком и да ће уложити жалбу.
Слична пракса, али за другу врсту техничких уређаја, није непозната у ЕУ, тако је у Француској, на пример, законом забрањено „програмирано” кварење уређаја. У Аустрији постоји ознака која се додељује уређајима који дуже трају и лакше се поправљају, а у Шведској се потрошачима који носе уређаје на поправку додељује чак и могућност пореских олакшица.
– Чак 92 одсто грађана Француске сматра да су производи које купују програмирани да краће трају, односно да се покваре одмах после истека гаранције – каже Борзанова. Студије су показале, додаје, да су машине за веш програмиране на одређени број обртаја, телевизори на неколико хиљада радних сати, а штампачи на одређени број копија. После тога се обавезно покваре, а пошто резервних делова нема, приморани смо да купујемо нови модел, објаснила је Борзанова. Статистика показује да чак 77 одсто грађана ЕУ више воли да поправи уређај који се покварио, него да купује нови модел. Штета од сталног гомилања отпада је огромна и за животну средину.
Европски парламент је прошле године усвојио извештај о продужавању рока трајања уређаја. Како је објаснила, усвојени су и њихови предлози о забрани програмираног кварења и већој доступности резервних делова на тржишту и увођењем ознаке о минималном року трајања уређаја. Комисија, нажалост, није много тога учинила до сада и државе чланице и даље морају самостално да се боре с овим проблемом.
– То није довољно јер је ово пракса, како видимо, заживела на читавом тржишту ЕУ – истакла је хрватска европарламентарка.
„Европски потрошачки центар” пре неколико година је објавио да се производи беле технике или електронски уређаји намерно праве с краћим роком трајања.
У извештају „Програмирана дотрајалост, продукт потрошачког друштва” наводе се многобројни примери како потрошачи добијају крајњи производ коме се већ унапред зна када ће му доћи крај. Како се наводи, један од случајева су нове машине за веш које су програмиране тако да издрже од 2.000 до 2.500 прања. Слично је и с појединим новијим генерацијама телевизора који су подешени да раде до 20.000 сати.
– Бубањ се све више прави од пластике, а не од инокса, што аутоматски значи да ће цео механизам краће трајати – наводи се у овом истраживању и истиче да је дотрајалост производа у Европи намерно планирана како би се потрошачи приморали да чешће одлазе у куповину. Најчешће се ради о „функционалној грешци” неког производа. Када само један део откаже, престаје да ради цео уређај. То се односи и на готово све електричне или електроничке производе – телевизоре, мобилне телефоне, компјутере...
Такозвана стручно упрограмирана грешка постоји већ годинама. Сваки производ се тестира на издржљивост, ако су у питању механички производи на тачно одређен број радних сати и који мора да одговара гарантном року. Исто је и код електронике, где се често софтверски убацује грешка како би све било у најбољем реду тачно колико произвођач одговара за његову поправку.
Према писању страних медија, посебна прича су мобилни телефони који, такође, често пате од „функционалне грешке”. Додатну опрему је након неког времена готово немогуће набавити јер се више и не производи, а за најновије апликације вам треба и најновији модел паметног телефона.
Због тога и сервисери у Србији кажу да се корисници ређе одлучују на поправку по истеку гарантног рока него раније. У свему томе значајну улогу има и веома брз напредак технологије. Апарат који је стар свега две године, практично је већ технички застарео.
Извор: Политика
