Београђанка Милена О. постала је жртва интернет преваре када је преко Фејсбук групе наручила кломпе, платила их 2.000 динара, а курир јој испоручио пакет у коме су се налазиле неквалитетне, платнене кућне папуче какве се могу пазарити на пијаци за 200 динара.
- Видела сам да једна група на Фејсбуку продаје лепе, брендиране кломпе, послала сам поруку админу, наручила их, а платила куриру када сам преузела робу. Кад сам отворила пакет и видела шта сам добила, поново сам контактирала администартора групе преко месинџера, али није било одговора. Затим сам звала мобилни који је записан на доставници пакета, али се на њега нико никад не јавља - испричала нам је Милена.
Она је указала и да није једина коју је администратор ове странице обмануо, у шта смо се уверили и сами, након што смо наишли на мноштво коментара бесних преварених муштерија.
- Пријатељи који пратите страницу "Кломпе и собне папуче", погледајте шта сам добила уместо кломпи. Кад сам покушала да се жалим, била сам блокирана, а број који има као контакт је угашен и одбијају се позиви. ПАЗИТЕ, немојте и ви да будете преварени! - упозорила је једна Милица.
Други коментари веома су слични и сви упозоравају на превару, и указују да је пошиљалац робе извесни Бранислав Цветковић. Међутим, на понеким пакетима убележена је адреса у Крушевцу, а на другима пише да их је Цветковић слао из Београда.
Да иронија буде већа, једна преварена муштерија нагласила је да, не само да није добила модел кломпи какав је желела, већ су јој послали и погрешну величину папуча.
Саговорницу "Блица", Милену О., очигледно је веома погодило што је насамарена, те се додатно распитала о целом случају.
- Сазнала сам од курирске службе да је трговац-преварант, који стоји иза ове, сада угашене, Фејсбук групе, током октобра послао 190 пакета. То значи да је, продајући папуче од 2.000 динара, успео да "заради" чак 380.000 само током једног месеца - тврди разочарана Милена.
До 5.000 динара - ситна превара
Она сматра и да се очигледно ради о добро осмишљеној криминалној активности, с обзиром на велики број преварених купаца.
- Износ за који се купци варају је мањи од 5.000 динара, што значи да се ради о кривичном делу ситне преваре коју јавно тужилаштво не гони по службеној дужности, па оштећени морају сами да процесирају осумњиченог. Са друге стране, износ од 2.000 динара је за многе износ због којег не желе да се упуштају у пријављивање полицији. То преваранти знају, и вешто користе. Међутим, по мом мишљењу, ради се о организованој криминалној активности, којом је оштећен велики број грађана - каже наша саговорница, која се добро информисала.
Уколико купљена роба својим квалитетом и карактеристикама не одговара уговореној, потрошач има право да захтева поправку или замену те робе, јасно се наводи на сајту Министарства трговине. Али шта се догађа и како поступити уколико сте куповину обавили преко интернета, а сада вас продавац-преварант блокира, не одговара позиве и поруке и промени име налога са кога вара купце?
Ево шта саветују из МУП-а, како купци пре свега могу да се заштите и да спрече да дође до преваре.
Савети полиције
- Легитиман продавац је сваки онај који има регистровану фирму за онлине продају, ПИБ број, а то је све видљиво на интернет сајту на којем се оглашава. Када је у питању продаја преко друштвених мрежа, пре свега Фејсбук, могућности за злоупотребе су велике, јер сама друштвена мрежа омогућава лажно представљање, а самим тим и могућност обмане - обајснили су за "Блиц" из МУП-а.
Они додају и да би купци требало да воде рачуна о томе преко којих интернет сајтова купују, да ли је цена реална у односу на стварну цену таквог производа.
- Требало би да обрате пажњу да интернет линк који води ка плаћању картицама има https: префикс а не http, јер код овог другог префикса постоји могућност пресретања интернет саобраћаја.
Такође, не препоручује се плаћања преко јавних приступних тачака, као што су интернет кафићи, кладионице и слично, већ коришћење посебне интернет картице за плаћање, које банке нуде и које су повезане са посебним рачунима само за интернет плаћања.
Један од савета потрошачима јесте да не дају никоме непозваном податке са својих платних картица и да се добро информишу о интернет сајту који нуди продају одређеног производа.
Шта радити уколико ипак дође до преваре?
- У случају да је грађанин преварен, односно да није добио производ који је наручио, или му је, услед куповине производа картицом касније злоупотребљена платна картица, потребно је да наведено документује исечком екрана, односно фотографијом интернет сајта на којем је преварен, прибави доказ да је извршио уплату, евентуално емаил преписку са извршиоцем и да поднесе кривичну пријаву, лично у ВЈТ у Београду или подручној полицијској станици, или на емаил:
Извор: Блиц